Pretraga

Marija Krstevski  rođena je 1996. godine u Pančevu, gde i danas živi i radi. Diplomirala je 2020. godine na studijskom programu Mediji slike, Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Iste godine upisala je master studije Audiovizuelne kompozicije, na matičnoj VŠU. Aktivno se bavi različitim, kako tradicionalnim, tako i savremenim medijima vizuelne umetnosti.

Bivajući osoba čija je osnovna potreba dešifrovanje sopstvenih misli alatima likovne umetnosti, kao osnovu za stvaranje koristi sopstvena iskustva težeći ka univerzalnom. Profesionalnoj umetničkoj orijentaciji prethodi dugogodišnja potraga za lepim kroz kolekcionarstvo. Vremenom je došla do shvatanja da su svi ti predmeti obožavanja u funkciji transformisanja ličnog sveta, čineći ih pre svega estetskim medijumima, zanemarujući njihovu upotrebnu vrednost. Dakle, oni postaju deo autorskog mikrosveta, odnosno oruđe kolažiranja stvarnosti, bilo kao delovi scenografije ili, neretko, kao glavni protagonisti.

Znanja akumulirana tokom školovanja proširila su horizont mogućnosti pri kreiranju fantazmagoričnih prostora u koje autorka smešta svoja snoviđenja. Digitalna fotografija i digitalni video pokazali su se kao dominantna sredstva za obasjavanje skrivenih mesta psihe, pokušavajući na taj način da sebi objasni svet i svetu sebe. U svoje video radove uključuje i naracije u vidu kratkog poetskog teksta napisanog u trenutku rađanja ideje i potrebe da se ista stavi na papir. Sam proces kreacije dosadašnjeg rada i uzbuđenje koje ono izaziva kazuju da je krajnja autorska namera uvek ispovedanje sebe i sveta, potiskujući praktične strane u odnosu na potrebu za umetničkim izlaganjem.

„Lament“ predstavlja audio-vizelni projekat koji se razvija kao kratak eksperimentalni umetnički film u obliku video rada objedinjenog sa performansom, čime je postignut dramski efekat. Radnja je prezentovana u formi triptiha, jer je trojstvo usvojeni univerzalni princip kojim delimo svako poglavlje unutar samog sebe. Držeći se podele koja se odnosi na istorijske uloge žene, usvojene iz dela Simon de Bovoar „Drugi pol“, sublimirajući dolazimo do jedne nove podele - lične podele, koja treba da prikaže pojednostavljeno suštinsko obličje jednog bića, odnosno ispostave jedne žene.

Pozivajući u pomoć inspiraciju, dolazi do kreiranja artefakata, magijskih predmeta kojima ćemo prizivati određenu vrstu osećaja, kao katalizatore radnje. Koristeći se klasičnim tehnikama tradicionalne likovne umetnosti - vajanjem, slikanjem, skulpturom - oformljen je ovaj inicijalni skup umetničkih radova koji u izradi video rada predstavlja osnovne atribute radnje kao sastavni deo  scenografije. Kreiran je sopstveni kosmos tkanina i tekstura kojim pokušava da se ostvari specifičan efekat u dočaravanju vizuelnog i likovnog spektra unutar koga se sam rad razvija. Kostimi se pozivaju na neku stariju tradiciju, ali su izvedbe potpuno nove. Tehnikama komponovanja slike preuzetih iz tradicionalnog slikarstva, kao i augmentovanom završnom obradom boje ostvarujemo mogućnost da, zaustavimo li radnju na platnu, dobijemo u okviru likovni rad koji se vodi karakteristikama likovnosti starih majstora. Na taj način svaki frejm iz video rada postaje slika za sebe.