Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Male tajne

Povodom izlaska iz štampe knjige Gorana Markovića "Male tajne"
Beogradsko dramsko pozorište i Izdavačka kuća Clio pozivaju Vas da posetite
(Ne)stvarnu izložbu u foajeu Beogradskog dramskog pozorišta. Autor postavke: Svetlana Volic.

 


Knjiga Male tajne  Gorana Markovića predstavljena je 9. septembra na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Tajne su otkrivali Goran Marković, Nebojša Bradić, Zoran Hamović, glumci: Marko Živić i Milan Čučilović i nestvarna izložba u foajeu pozorišta.




Autor postavke je Svetlana Volic, vizelni umetnik i umetnički direktor u izdavačkoj kući Clio. Izložba nam prikazuje lične predmete pozorišnog mecene Petra Radovanovića, protagoniste knjige Male tajne, pričajući nam priču o njegovom životu, ali i dočaravajući nam turbulentno vreme u kojem se rađala beogradska pozorišna scena. Kako se i u samoj knjizi prepliću realnost i faktografija s jedne strane i mašta sa druge strane, tako se i na izložbi sustiču (ne)stvarni predmeti o (ne)stvarnim ličnostima i događajima.

Čitav spoj različitih umetničkih formi, a to su roman, hronika, predstava, film, izložba... ponavlja ideju igre susreta stvarnosti i izmišljenog u umu umetnika, posmatrača i čitalaca. Prenesena na nivo događaja opisanih u knjizi, takva sinergija umetničkih formi nam nudi pitanje da li mi stvaramo istoriju ili istorija stvara nas?

Izložba je otvorena do 30. septembra 2008. godine.




Male tajne

Oslanjajući se na stvarne događaje i ličnosti koji pripadaju jednom burnom periodu istorije Beograda i istorije jednog pozorišta, autor se, po sopstvenom priznanju, nije libio da ta zbivanja prekraja, izmešta iz vremena u kome su se odigrala, a da osobe koje su u njima uzele učešća menja, kombinuje njihove osobine ili ih, jednostavno, izmišlja. Ono što ćete pročitati, on i ne pokušava da predstavi kao istinu. Bar ne u činjeničnom, povesnom pogledu. Ako u ovoj priči nešto može biti uzeto zdravo za gotovo onda je to samo neka vrsta osnovnog osećanja koje je autor imao dok je od svojih bliskih slušao priče o događajima koji su ovde opisani. Ili, još bolje, ono što jamačno nije promenjeno jeste niz uspomena, pre bi se reklo parčadi uspomena koje je pisac ovih redova poneo iz svog detinjstva. „Male tajne“ prikazuju Beograd i u najtmurnijim, najtežim istorijskim vremenima kao kosmopolitski, kulturni centar, izrazito vitalno umetničko središte, gde zajedno sarađuju tokom druge i treće decenije dvadesetog veka i beli Rusi, Jevreji, Srbi, mnoge druge nacionalnosti, baš kao i ljudi iz najrazličitijih društvenih slojeva. Kao da je u nekakvom prirodnom kosmopolitizmu Beograda i tajna njegovog vitaliteta. „Male tajne“ počinju odlukom bogataša Petra Radovanovića, milionera čija je supruga nestala u Bad Klajnkirhenu na skijanju, da osnuje pozorište. Njegov kraj, uz ispijanje šampanja do jutra 6. aprila, gde na brokatnom čaršavu, dok padaju bombe na Beograd, stoje dve flaše Perrier-Joueta i dve čaše, puna za nestalu suprugu i jedna iz koje je pio, kao da je slika iz literature, a ne iz života... Čitaocu će se neizostavno nametnuti pitanje: da li je Petar Radovanović postojao? I da li je ikada ispijen taj šampanj...

„Male tajne“ su i delo koje demistifikuje umetnički život, prikazujući ga u svom sjaju i svoj surovosti. Čak i kod nas, gde umetnici mahom žive skromno, pogotovo ako su zaista umetnici, i dalje vlada fama o ekskluzivnosti i bleštavosti, neuništivom glamuru teatra i filma. Ova knjiga razobličava do kraja tu uobičajenu predrasudu. „Male tajne“ govore o realnosti bavljenja teatrom i filmom, profesijama izuzetno teškim, gde posmatrači nalaze glamur redovno, ponajčešće kada ga tamo uopšte nema.


Goran Marković

Goran Marković je rođen 1946. godine u Beogradu. Od 1965–1970. studira filmsku režiju u Pragu, Čehoslovačka, na filmskoj akademiji FAMU. Posle završenih studija, radi za televiziju dokumentarne filmove. Snimio je oko pedeset filmova od kojih se neki izdvajaju svojom provokativnom formom i smelim sadržajima, kao što je, na primer, serija Neobavezno. Od 1976. godine bavi se isključivo pisanjem i režiranjem celovečernjih filmova. Do sada ih je snimio devet, u glavnom po sopstvenim scenarijima, uključujući i jednu televizijsku seriju. Od 1978. radi na FDU, gde je počeo kao asistent pripravnik, a danas, kao redovni profesor, predaje predmet Filmska režija na prvoj godini. Napisao je knjigu Češka škola ne postoji, kratki roman Tito i ja i dnevničku prozu Godina dana.


 

Datum objavljivanja: 12.09.2008.