Pretraga

MALE FORME

Sintagma „male forme“ trebalo bi  pojmovno  da  obuhvati  mali crtež i malu plastiku a istovremeno da ne izaziva asocijaciju gledalaca na kvalifikativ koji minimizira umetničke rezultate studenata, niti  da sugerira  usitnjavanje značaja plastičkih postignuća ostvarenih ovim medijima. Ako u literaturi cenimo kratke forme, pripovetke ili zen poeziju, sasvim je prirodno da takve vrste sažetog, spontanog iskaza, prepoznajemo i u vizuelnim umetnostima. Odavno je prevazidjeno shvatanje radova na papiru ili  male plastike kao „projektnog  materijala“ za veća dela, kao zabeleške, skice  pa i studijski materijal. Ove male forme su se svojim specifičnim načinom iskazivanja, jezgrovitošću, snažnom refleksivnošću izborile za svoju punu egzistenciju umetničkog dela per se. Tome je doprinela i tradicionalna izložba crteža i male plastike studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Domu omladine, koja je pomogla emancipaciji, ovog „radnog školskog“ materijala da postane respektabilan u najširem krugu javnosti, kao  i da beogradska crtačka škola dobije svoj legitimitet.

Ove godine autori  izbora  Dobrica Bisenić i Gabriel Glid,  koji  po prirodi svog pedagoškog posla na Fakultetu likovnih umetnosti,  neposredno prate dogadjanja u oviru ovih likovnih  disciplina, načinili su još jedan panoptikum radova koji ukazuje na širinu dikursa u savladavanju  odredjenih  zadataka kao i na slobode kojima  studenti nadrastaju očekivane ishode. Izbor  vizuelno dejstvuje koherentno, što proističe iz zajedničkog napora autora, bez težnje za jednoglasijem, da pronadju najmarkatnije rukopise izražavanja i da registruju grupacije mladih umetnika koji blisko misle  ali se različito izražavaju. Dok je kroz izbor male plastike prisutan repertoar  interesovanja i razmišljanja od klasične do modularne ili minimalističke skulpture, pa sve do objekata od najrazličitijih materijala, radovi na papiru pokazuju sve osobine  onoga što se već podrazumeva pod „beogradskom crtačkom školom“ sa naglašenim kolorističkim intervencijama. Ovogodišnju prezentaciju možemo okvalifikovati kao veoma pročišćenu  a samim tim i bolje sagledljivu.   

U susret sedamdesetopetogodišnjici svog postojanja, Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, koji je transformisao svoje studijske programa u skladu sa imperativima vremena, zadržao je sve ono što je  esencijalno u pedagoškom radu koji se decenijama razvija na  najstarijoj visokoškolskoj ustanovi  ovog tipa u nas. To se pre svega odnosi na negu individualne  vizuelne leksike  i  otvorenosti prema  svežim idejama svake nove generacije studenata , što bi trebalo da nas uveri i ova izložba.   

Bojana Burić