Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Magija Huan Miroa

Zahvaljujući Institutu Servantes i Gradskom muzeju Sombor posetioci će imati priliku da uživaju u crtežima i grafikama poetskog i veselog sveta Huana Miroa. Kustos izložbe : Marisa Oropesa (Španija) Gradski muzej Sombor - 27. novembar

 


Miro: poetika boje


Marisa Oropesa Kustos izložbe


"Nadrealizam mu duguje najlepše pero svog šešira"

Andre Breton


»Psihički automatizam« Andrea Bretona uticao je na sve stvaraoce koji su ga sledili u avanturi nesvesnog. Miro polazi od sećanja i od iracionalnog kako bi stvorio dela koja predstavljaju vizuelno izmeštanje poezije nadrealizma. Od svih autora okupljenih oko smernica nadrealizma, Miro je predstavljao najčistiji izraz ovog pokreta, stvarajući u svojim delima jedan poetski i sanjalački univerzum.


Međutim, kada govorimo o Mirou, mislimo na maštovite, gotovo infantilne crteže. I pored takve spoljašnosti, ovi crteži nas približavaju jednom svetu koji smo zaboravili. Miro prikazuje ono što više ne vidimo, ono što više ne čujemo; ne izmišlja, već nas približava nevidljivim stvarnostima jednog sveta koji je samo on, kao umetnik, sposoban da predstavi. Kosmos, muzika, predmeti puni života, lirike, glavne su teme koje vrlo vešto plasira preko čistih, harmoničnih linija veličajući poetiku duha. Moguće da je upravo njegova sposobnost pronicanja u tajne prirode ono što mu je omogućilo stvaranje tih epskih pesama o kosmosu.


Prikazivao je sve one potrese koji su drmali Evropu. Ratovi su kod Miroa autentične bure koje se reflektovane na njegovim delima. Vodeću ulogu dobijaju elementi koje je ranije zapostavljao, kao što je noć, dok neke druge, poput ljudskih figura, prikazuje na okrutan način. Žena se transformiše u jedno tragično, deformisano i agresivno biće.


Miroovo delo bilo je pod uticajem velikih umetničkih pravaca njegovog vremena, preplitale su se teorije kubizma, sa elementima fovizma, automatizujući na taj način njegovu izvanrednu maštovitost. Tako je od kubizma naučio da predmeti mogu da se transformišu u ravni i krugove koji su mu pomogli da stvori svoja imaginarna bića.


Susret sa Bretonom 1923. godine odveo ga je u evoluciju ka nadrealističkom svetu u kome se žene mešaju sa pticama i drugim živim bićima; uobličavao je tako svoje snove sa namerom da stvori jedan novi svet koji je veseliji od stvarnosti. Uspeva da stvori taj univerzum u kome se žive boje i čudne figure pojavljuju kao protagonisti. Ipak, u odrećenim situacijama, njegovi potezi prestaju da budu veseli i bezbrižni i tonu u duboku misteriju, njegove kompozicije postaju zamračene stvorenjima oštrih noktiju i zuba u obliku testere.


Miro je zahvaljujući Paulu Kleu zavoleo linearnu konfiguraciju i stvaranje eteričnih ambijenata i bogato iznijansiranih hromatskih polja. »Infantilne« kaligrafije ovog švajcarsko-nemačkog slikara prisutne su u Miroovom delu nastalom tih godina, naročito tokom tridesetih godina. U istom tom periodu upoznaje Aleksandra Kaldera, sa kojim će ostvariti čvrsto prijateljstvo.


Žoan Miro je bio dinamičan umetnik, privučen svim onim mogućnostima koje umetnost nudi: slikarstvo, vajarstvo, grafika, keramika. Krajem dvadesetih godina počinje da eksperimentiće sa litografijom i grafikom, neograničavajući se samo na klasično već koristi i nove tehnike poput zgužvanog papira. Boje, kompozicija elemenata, arabeske, krugovi, linije...stapaju se u jedan koloristički i veseli univerzum koji odiše njegovom inovativnom i kreativnom sposobnošću. Isto kao i u slikarstvu, Miro stvara brzo i lako, povremeno se služeći sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela.


Kolekcija koja je ovde prikazana ima za glavni cilj da nam približi majstorstvo ovog španskog umetnika na polju crteža i grafike.


Isto kao i na svojim platnima, Žoan Miro je slobodno izražavao svoje ideje u kojima se stapaju pitomost i nasilje, jasnoća i tama, radost, neuobičajene pojave...Poput pesnika koji na papiru prikazuje svoja osećanja, Miro radi isto. Umetnik bi rekao: »Slikarstvo i poezija spajaju se poput vođenja ljubavi; to je razmena krvi, potpuno predavanje, bez ikakve mudrosti, bez ikakve zaštite«. Možda je upravo ova fuzija slikarstva i poezije ono zbog čega se Miro smatra najboljim ilustratorom pesničkog dela Tristana Zare. Noć, muzika, zvezde...zauzimaju glavno mesto u njegovom stvaralaštvu, njegova poezija udaljava se od stvarnosti iako uvek čini deo nje, pretvarajući se u jednu eteričnu poeziju.


Ovom prilikom, zahvaljujući Institutu Servantes, možemo da uživamo u razgledanju ova šezdeset tri dela koje nas uvode u jedan poetskiji i veseliji Miroov svet, svet u kome prestajemo da budemo obični posmatrači i postajemo deo tog oniričnog univerzuma koji je ovaj slikar umeo da prikaže kao ni jedan drugi umetnik.


 

Datum objavljivanja: 24.11.2008.