Pretraga

Priče iz brodskog dnevnika



More kao metafora za slobodu, oplemenjuje i inspiriše ljude na više nivoa, podsećajući na beskonačne horizonte koji bude maštu i inspirišu nas da istražujemo oko i unutar nas samih. Ova izložba je upravo omaž moru i njegovoj moćnoj simbolici slobode. Umetnica Ljiljana Kalem ispisala je svoja morska sećanja u komadima drveta koje su pre nje već oblikovale ruke prirode i vremena, koristeći ga kao medij za izražavanje neograničenih mogućnosti koje sloboda donosi. Pozajmljujući iz prirode ove fragmente plemenite po svom sastavu i bremenite bajkovitom istorijom koja im je podarila jedinstvene oblike, Ljiljana upliće nacrte intimnih mapa morskih dubina i obalskih stanica, stvarajući veze među onima koji plove i onima koji na njih čekaju. Svaki komad je jedinstveni prikaz njene strasti i kreativnosti, inspirisan beskrajnim kretanjem talasa i promenljivim plimama. Na taj način subjektivno se pretvara, ili je možda bolje reći – preliva u univerzalno, a svaka skulptura pruža bezbroj pitanja i puteva ka odgovorima.

Glavna ideja pod čijom zvezdom inspiracije nastaje Ljiljanin raznoliki svet morskih prilika i veduta jeste sloboda. Živeti van okvira materijalnog sveta, talasati koliko je god moguće, biti živ i postojan, ali i razigran poput vode, jedna je od ideja koje se mogu primetiti u ovim skulpturama. Brodovi sačinjeni od drveta, metala i žice zovu nas da se ukrcamo na putovanje koje će nas, poput avantura mitoloških junaka, oplemeniti, osnažiti i zabaviti. Od morskih stvorenja do apstraktnih komada, njena umetnost će nas odvesti na putovanje do dalekih gradova gde nas čekaju uzbudljiva otkrića, ili u dubine okeana gde se umetnost i priroda neprimetno spajaju. Iznova postati dete, to je čar koju se mnogi od nas usude da ponovo prožive samo na moru, a upravo se dečjom nevinošću najbrže otkriva radost življenja i stvaraju najdugovečnije uspomene. Svetionici na usamljenim hridima tu su da paze na nas, da nas vode, savetuju i teše, poput mudrih staraca iz bajki, i da nam na kraju svakog poduhvata podare putokaz ka mirnoj luci. Njihova tiha samodovoljnost uliva nam nadu da u noćima previše tmurnim, koje mesečinu ljubomorno čuvaju iza oblaka, čovek ima moć da sam sebi stvori zvezdu vodilju. A kada se napijemo tišine pučine i naslušamo morske lepote, kada se naše putovanje privede kraju, možemo da biramo na kojoj ćemo se obali iskrcati.

Posmatrane na ovaj način, skulpture Ljiljane Kalem su zapisi iz njenog intimnog brodskog dnevnika isto koliko i stranice naših ličnih priča. I baš kao što sam ja iščitala bajku iz skulpture koju je vešto sačinila autorkina ruka, tako ćete i vi, verujem, u izloženim delima pronaći delove sopstvenog epa. Od skulpture do skulpture, stih za stihom, on će se razmotati tek naslućenim trasama poput Arijadninog užeta da bi se potom spleo o brodske čvorove na mestima koja nam se učine bliskim i dragim, makar ih po prvi put videli.

Na kraju, rekla bih da je umetnost Ljiljane Kalem višeslojno i višeznačno, beskrajno snažno i nežno ljubavno pismo moru i slobodi. No, nemojte mi verovati na reč – zaplovite, istražite, okusite i doživite pa sami zaključite. I ne zaboravite – svakome ko u sebi čuva srce moreplovca, sudbina će poslati povoljne vetrove.



Jovana Nikolić, istoričarka umetnosti

Beograd, 2023. god.