Pretraga

„Opus ,Tišinaʼ, autora Lidije Živković i Darka Kuzmanovića jeste svojevrstan poziv na put prema unutra, na osluškivanje srca, na spoznaju Božanskog u svakom od nas (...)

U ovom večito promenjivom svetu punom senzacija, preko je potrebno zastati i osetiti život u sadašnjem, jedinstvenom trenutku. Pronaći vreme i mesto tišine. Premestiti fokus sa spoljnjih, haotičnih i bučnih  nadražaja u prostor unutar sebe.

Sadašnji trenutak uvek je iznova nov i neuhvatljiv ali paradoksalno baš on pruža priliku za odmor i uranjanje u realitet gde se subjekat i objekat stapaju u jedno. Tu se susreću krajnosti - materija i duh, još uvek nerazdvojeni vibriraju u svoj svojoj potenciji.“

Motivi na slikama Lidije Živković su riba, voda i zlato. Riba simbolizuje stalno kretanje, neprekidnost, stalnu promenu, transformaciju, život, oblik, telesnost. Voda je izvor života, sredstvo očišćenja, središte obnavljanja, beskonačnost, bezobličnost, bestelesnost, strujanje, tišina. Zlato simbolizuje trajnu vrednost, nepromenjenost, istinu,  Božansku isceljujuću svetlost.

U skulpturama Darka Kuzmanovića dominantan je simbol spirale, koja povremeno zadobija formu zlatnog preseka - ukazujući na harmonizaciju i savršeni sklad suprotnosti: rasta i širenja, razmotavanja i odmotavanja, ispredanja i tkanja životnih niti, ali i lutanja duše do povratka svom božanskom središtu. Gvožđe, kao težak metal, koji ovde predstavlja materiju, upotrebljen je da uokviri, materijalizuje apstraktne koncepte vremena i prostora koje je potrebno prevazići jer su fikcija ograničenog uma. Nasuprot tome, zlato simbolizuje život, svetlost, blistave trenutke samorefleksije, otvore kroz koje isijava naša istinska priroda.

Lidija Živković (Sarajevo, 1976), diplomirala je 2000. godine na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, a 2005. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Predavač je na Beogradskoj akademiji poslovnih i umetničkih strukovnih studija, Odsek za  umetnost i dizajn.

Darko Kuzmanović (Beograd, 1971), diplomirao je vajarstvo 1995. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu u klasi profesora Miroljuba Stamenkovića.