Pretraga

„Srećan čovek - Lucky man“ je bila tema međunarodnog konkursa karikature Muzeja moderne umetnosti u Surgutu u Sibiru, Rusija, 2011. godine, na kojem je Jugoslav Vlahović dobio 1. nagradu i bio gost festivala.

„Lucky man“ je jedan od Vlahovićevih najpopularnijih radova, sa milionskim posetama i komentarima na internetu, koji je krajem 2021. godine doživeo i svoje štampano izdanje na 48 strana knjige pod nazivom „LAKI, 44 stripa u 4 slike o Srećnom čoveku“. Čak ga je i jedna američka firma primenila za reklamu svojih motivacionih kurseva, a ova izložba upravo donosi stripove iz knjige, koje će, u sinergiji svih potrebnih srećnih okolnosti (Srećna galerija, srećna Nova godina, Laki – nadimak jednog od izdavača, Laki – sam junak), publika moći da vidi baš u srećnim prazničnim danima na kalendarskom prelasku u novu 2022. godinu. Upravo je promociju ovog i ovakvog  izdanja baš i profilisana u ovoj vrsta atmosfere, a o samom nastanku knjige o Lakiju autor navodi: „Po povratku sam tada (2011) skicirao dvadesetak ideja za strip i stao. Prošle godine (2020), u pandemija izolaciji, naleteh na te skice i reših da nastavim. U leto, u lepom ambijentu Vile MIR u Vrdniku, Fruška Gora, sam na odmoru za desetak dana to i završio. Nisam bio ni siguran da je to dovoljno dobro za objavljivanje ali par ljudi kojima sam pokazao, uključujući i Lakija iz Besne kobile, je odreagovalo vrlo pozitivno...“

Radivoje Bojičić u predgovoru knjige između ostalog navodi: “Ovih dana imao sam sreće da upoznam Lakija. S njim me je upoznao, njegov otac, Jugoslav Vlahović. Posle prvog susreta sa Lakijem, poneo sam utisak da Amerikanci više nisu sami. Laki me je uverio da i mi imamo svog Foresta Gampa (...) Jer, iako je građanin sveta, Laki je naš zemljak. Tamo u Surgutu, Laki je dobio Gran pri u nadmetanju za srećnog čoveka. Kod nas, Laki ne traži nikakve grand parade. On je ovde uslikan, i evo ga u Vlahovićevoj knjizi, i sada od Lakija svaka namrštena faca može da nauči kako da preko lica razvuče osmeh.“





Jugoslav Vlahović rođen je 1949. u Beogradu. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1974. gde je bio redovni profesor (Grafika knjige).  Dugogodišnji je ilustrator - karikaturista nedeljnika NIN (od 1976.). Objavljivao u brojnim domaćim i inostranim listovima: “The New York Times”, “Wiener Journal”, “Wiener Zeitung”, “la Reppublica”, “Das Sonntagsblatt”, “Courrier Int.” i dr. Priredio preko 90 samostalnih izložbi. Objavio 15 knjiga svojih karikarura i stripova i mapu grafika serigrafija “Slikari i voajeri”, SKC Beograd, 1981. Opremio veliki broj knjiga i omota ploča (kompletna “Riblja čorba” i  mnoge druge). Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za ilustracije, karikature i grafički dizajn (Pjerova, Braće Karić, Ajdin Dogan, Satirikon Legnica i dr.). Radovi mu se nalaze u Muzeju savremene umetnosti i Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu gde je 2014. godine imao veliku retrospektivnu izložbu, i u inostranim muzejima i zbirkama (Bazel, Gabrovo, Bon, Pariz, Beč). Jedan je od osnivača Art Directors Club Srbije i Udruženja karikaturista Srbije FECO čiji je predsednik.