Pretraga

Posmatrajući promene u kustoskom diskursu koji se razvijao u odnosu na izložbe u rasponu od „Primitivizma u umetnosti dvadesetog veka“ (MOMA, 1984) do „Magova Zemlje“ (Centar Pompidu, 1989) i „Dokumenta 11“ (Fridericianum, 2002), Kristijan Kravagna dotakao je problem globalnog kustoskog rada, i sposobnosti da se na taj način neevropska umetnost predstavi na međunarodnim izložbama. Postavio je suštinsko pitanje: „Kako se neko može baviti kustoskim predstavljanjem umetnosti drugih kultura, i ko ima legitimno pravo da se time bavi?“, da bi time ukazao na ,jednosmerni uvoz’ nezapadnih kultura kao sastavni deo duge tradicije kolonijalnih izložbe. Ovo pitanje ukazuje i na jedno od glavnih tematskih i problematskih ravni ne samo za kustose, već takođe i za institucije kao što je to Kuća svetskih kultura u Berlinu. Izložbe kao što su to bile „Primitivizam“ i „Magovi“ veoma jako su se oslanjale na eurocentričan pogled u njegovoj fiksaciji `kulturalno drugog, tako da je, da bi se od toga distancirao, iako je postojala očigledna njihova veza sa izložbom na kojoj je tada radio, Okvui Envezor, kustos „Dokumenta 11“ „umesto toga insistirao na genealogiji izložbi koje su uključivale niz bijenala na jugu, kao što je to Bijenale u Johanesburgu“. To je bilo pre punih petnaest godina. Kako stoji stvar danas i da li je niz projekata koji umetnost globalnog juga tumače vezano za pokret nesvrstanih samo politički korektan način da se egzotizacija tih kultura nastavi?