Pretraga

Predavanje prati projekcija filma Jefa Kornelisa „dokumenta 4“ (1968, 54 min, sa engleskim prevodom). Moderator je Una Popović, kustos Salona MSU.



Jedan od krucijalnih događaja koji je zadesio svet savremene umetnosti u proteklih pedesetak godina zasigurno jeste pojavljivanje novog agenta na umetničkoj sceni: kuratora. Dokumenta u Kaselu, Nemačka, danas se smatra jednom od najvećih i najznačajnijih izložbi i, kako se ispostavilo, imala je ključnu ulogu u ustanovljenju i promociji ove nove profesije. Ono što dokumentu izdvaja od svih sličnih projekata tog perioda jeste njen jasan politički karakter: stvorena je sa dvostrukom funkcijom, delimično kao pokušaj vraćanja Nemačke na međunarodnu scenu nakon poraza u Drugom svetskom ratu, a delimično kao pokušaj kontranapada na nacističko osuđivanje moderne umetnosti. U analizi, Madžoski će se pozabaviti ključnim izdanjem ove ozložbe, dokumentom 4 iz 1968. godine koja je usred političkih i socijalnih previranja, nakon ovog izdanja, ponudila institucionalizaciju nezavisnog kuratora kao odgovor na novonastali „haos“. Ovaj korak svedoči o rađanju nove ere u istoriji savremene umetnosti, ali i duboko problematizuje demokratski karakter dokumente. Sa njim, i pitanje „šta je umetnost?“ dobiće novi odgovor: umetnost je ono što kurator proglasi za umetnost. 



Ovom prilikom u Salonu MSU će se premijerno pokazati izuzetno važan film belgijskog autora Jefa Kornelisa „dokumeta 4“, koji je u kontradikciji sa zvaničnim narativom istorije dokumente, i vodi se kao arhivski materijal koji je uspeo da progovori o procesu i procedurama koje spektakl izložbe ovog tipa obično skrivaju. Kornelis, inspirisan transformacijama na polju filmskog stvaralaštva šezdesetih godina 20. veka, nije se krio iza „objektivnosti“ kamere, već ju je koristio kao olovku (camera stylo) kako bi izneo svoje stavove o događajima koje je beležio. U nekoliko filmova o umetničkoj sceni iskazao je duboko nezadovoljstvo novim manifestacijama moći i nakon filma o dokumenti 5, 1972. godine odlučio je da prestane da snima „umetnički svet“. Kako ćemo se i sami uveriti, jedan od ključnih momenata u istoriji dokumente kojeg je Kornelis zabaležio jesu turbulencije i preokreti koje je u Evropi izazvao prvi dolazak umetnika iz novog svetskog centra umetnosti – Njujorka.