Pretraga

Kristina Ristić (1973. Beograd), diplomirala je (1995) i magistrirala (2000) na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstvo, u klasi prof. Radomira Reljića. Završila je specijalističke studije na Likovnoj akademiji u Atini 2008. godine. Izlagala je na sedamnaest samostalnih izložbi i na preko sedamdeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Peto Pekinško bijenale umetnosti, Salon des Realites Nouvelles).Njeni radovi se nalaze u kolekciji Makedonskog muzeja moderne umetnosti u Solunu, Filip Moris – Niš Art Fondacije, Matice srpske i brojnim privatnim kolekcijama. U najnovijem ciklusu radova u prepoznatljivom rukopisu zasnovanom na sadejstvu energičnog gestualnog crteža i dinamičnih kolorističkih napetosti, dominiraju geometrizovane forme koncipirane kao potencijani znakovi/nosioci autorkinog iskustva obitavanja u svakodnevici. Disciplinovano konstruisanje prostora slike odvija se u pravcu svođenja predmetnog podatka na asocijativne kompozicije. U duhu istorijskog kolorističkog ekspesionizma redukcija forme teče do same granice, ali ne i izvan prepoznatljivosti, stvarajući apstrahovane kohabitacije linearnih struktura i vibrantnih kolorističkih mrlja.

(…)



(…) ona slika granicu stopljenih svetova, posmatranog, “realnog”, izvan nas i onog koji ne vidimo, koji omogućava opažanje, čije prisustvo ne dovodimo u pitanje, ali je neuhvatljiv, trajna enigma.  Ta “granica” postaje vidljiva na slikama u znanim i izmišljenim predmetima i istim takvim prostorima. Prepoznajemo skalu iskustava izazvanih različitim povodima. Na slikama Kristine Ristić prizori nas vraćaju unutrašnjem pogledu na promene  i kretanja, mimo onoga što nazivamo našom voljom, pogledu  “drugog reda”.



Spojeni u jednu ravan, prostor i predmeti, sasvim samostalno iznose svoje iskaze međusobno se dopunjavajući. Zanimljiva je, takođe i situiranost bojenih polja, uglavnom, svedenog kolorita na neveliku skalu i opisnih, apstaktnih formi koje pojmovno samo naslućujemo. Mnoge predmete ćemo prepoznati, ali njihova utilitarnost je, u ovim prostornim konstelacijama, efemerna jer nose nova značenja, imaju drugačiju ulogu.”



Dragica Vuković, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)