Pretraga

Kada je Bog, kaže pesnik, stvarao svet, došavši do Napulja se zaustavio, zamislio i rekao: „Ovim gradom se moram pozabaviti.“ Zbog takve Božije odluke je i čuvena Geteova rečenica iz putopisa nastalog 1786. godine ostala nepoznanica - rečenica, napisana tokom obilaska Napulja, glasi kao i naziv slike Ferdinanda Kulmera „Videti Napulj pa umreti“. Zadivljen lepotom i raznolikošću ili duboko potresen svim nesrećama koje su ga zadesile, Gete je ostavio nedorečenu tajnu jednog od nadinamičnijih gradova sveta.

Kurcio Malaparte, velikan svetske literature, svoja iskustva i tragičnu 1944. godinu proživljenu kao ratni izveštač iz Napulja je objedinio u roman „Koža“. Užas životnih neprilika u Napulju dostiže tačku ključanja upravo kad i Malaparte službuje u njemu. Od trenutka iskrcavanja Saveznika, deljenja kapitulirane italijanske vojske na partizane i one još verne fašistima, život Napolitanaca se sveo na bedno i ponižavajuće očuvanje sopstvenih života.



Šta je Kulmera inspirisalo da uradi sliku prenapregnutu dinamičnim koloritom, jasne simbolike i zahtevnih asocijacija? Do koje mere je analizirao Geteove putopise i da li je i sam imao taj ambivalentni osećaj zadivljenosti izmešan sa poražavajućim beznađem? Da li je Malaparteova literarna epopeja uplovila u jedan period Kulmerovog slikarskog stvaranja? Sve su to pitanja na koja će nam, ako ne odgovoriti ono bar „zagrebati“ po površini i pokušati odgonetnuti konfiguracije i ideje ovog dela iz Stalne postavke Umetničke galerije, naši gosti iz sveta književnosti.





Ferdinand KULMER (Cap Martin/Francuska, 1925 - Zagreb, 1998) Apstraktnom načinu izražavanja, koji je ispoljio još od vremena školovanja u Budimpešti i Zagrebu, prethodili su stilizovani figuralni motivi. U postmodernističkom razdoblju vraća se stilizovanoj narativnoj figuraciji i sofisticiranim koloritom slika ekspresivna platna alegorijsko-mitoloških sadržaja, često s primesama ironije. Poreklom iz grofovske porodice, Kulmer je odrastao u periodu pada i uspona Evrope između svetskih ratova, razvijajući svoj talenat po najznačajnijim umetničkim centrima, krećući se u krugovima izuzetnih džentlmena gde je bio izložen raznim uticajima od kojih književni, bez sumnje, zauzima značajno mesto.