Pretraga

Umetnici potpuno različitih individualnih poetika i senzibiliteta u svojim raznovrsnim aktivnostima, između ostalog se opredeljujući i za rad na slikarskom platnu, u toku boravka na Koloniji Radionica Galerije istovremeno realizuju svoje radove i učestvuju u organizaciji zajedničke izložbe. Ovim putem Galerija savremene umetnosti Smederevo, uz finansijsku podršku Opštine Smederevo, utiče na kvalitativno povećanje svoje umetničke zbirke.



Snežana Arnautović je rođena 1979. u Šabcu. Diplomirala je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 2002. godine, odsek slikarstvo, klasa Dušana Otaševića. Od 2003 – 2006. radi kao saradnik na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Magistrirala je na Interdisciplinarnim magistarskim studijama scenskog dizajna u Beogradu 2007. Trenutno radi Doktorsku tezu na Interdisciplinarnim doktorskim studijama scenskog dizajna. Član je ULUSa od 2003.



Umetnica će ovom prilikom izložiti dve slike koje su nastale na Koloniji iz novog ciklusa slika pod nazivom Ritmovi. Ovaj ciklus se nadovezuju na prethodni za koji je karakteristično to što se bavio samospoznajom. Odnosno prevođenjem simbola snova u umetničke znakove.

 "Ono što sada radim je samoviđenje, nastalo iz iskustva performansa,. Analiza i rešavanje problema položaja tela u prostoru. Jer kada se samospoznajom dođe do određenog nivoa, dešava se prazan prostor, a to je jedan osvešćeni deo. Sada, položaj tela u tom osvešćenom prostoru, praznom prostoru, ispitujem na ovim slikama. Po svojoj prirodi taj osvešćeni prazan prostor je ispunjen tišinom, hladan je i nepristupačan, telo reaguje u odnosu na njega tako što postoji određeni strah. Strah od praznog i nepoznatog. U ovom slučaju to je belo platno. Ono što telo teži da uradi jeste da taj prazan prostor prilagodi sebi i svojoj egzistenciji i ono to čini na određeni način. Pokušava da tu prazninu i hladnoću zameni punim i zvukom. Sve ovo što se na slici dešava, sve te jedinice koje se ređaju jedna za drugom jesu ti oblici koji transformišu prostor i prilagođavaju ga telu i njegovoj egzistenciji da bi telo moglo normalno da funkcioniše. Ono što predtsvalja karakteristično stanje tela se izražava bojom a njegov položaj u prostoru i kretanje se izražava formom. Te forme se ređaju jedna za drugom, one se prate i uslovljavaju, jedna zavisi od druge i njihovo funkcionisanje se dešava po određenom ritmu." Snežana Arnautović



Milan Blanuša je rođen 1943. u Jagodini. Diplomirao je na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, u klasi prof. Ljubice Sokić. Završio postdiplomske studije 1971. na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Braunšvajgu, Nemačka. Završio specijalizaciju grafike na državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Frankfurtu na Majni. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

 

Blanuša će izložiti dve slike iz serije Šminkanje, poliptiha od 15 slika. Radovi predstavljaju seriju žene u jutarnjem ritualu šminkanja. Sama pozadina figura ujedno predstavlja i podlogu za ispisivanjem reči na nemačkom jeziku. Tekst je korišćen iz knjižice tekstova automatizma dvojice nemačkih konceptualnih umetnika Petera Fišlia i Davida Vajsa "Šta se desilo pre 4,56 milijrdi godina," "Postoji li svet bez mene," "Da li je od mene moglo da postane nešto drugo." Dela su rađena ekspresionističkim potezom sa naglašenim crtežom, širokom, markiranom linijom. Svi radovi imaju sivu pozadinu po kojoj je crnim auto lakom ispisan tekst na nemačkom. Figura ostaje bela pozadina preko koje je prosut crni pigment.



Kosta Bogdanović je rođen 1930. vajar, istoričar umetnosti, teoretičar vizuelne kulture, profesor na nekoliko univerziteta, na postdiplomskim i doktorantskim studijama. Do sada imao 28 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Objavio 13 knjiga iz teorije vizuelne kuture, Istoriju svetske skulpture. Napisao udžbenike Likovna kultura od prvog do sedmog razreda osnovne škole.



Umetnik će izložiti12 crteža i dve slike. Crteži su nastali kao samostalna dela, refleksija onoga što je slika. Umetnik se ovim problemom poliperspektive bavi već duže vreme. Izloženi radovi su nastali na Koloniji i predstavljaju samo jedan segment bavljenja ovim problemom.

"To su izvesni iluzionizmi koji su jedino imanentni u dvodimenzionalnoj ravni i fiziologiji oka. Baziraju se na onom iskustvu koji su uspostavili uglavnom novi geometričari, a prihvatili slikari. Uzimam neke principe toga dejstva forme u dvodimenzionalnoj ravni, ali izmišljam svoje oblike. To je jedan princip poliperspektive, a to znači utisak da se iz jedne stajašne tačke vidi više profila koji su u iluziji trodimenzionalnog." Kosta Bogdanović



Slobodan Era Milivojević je rođen 1944. u Užicu. Diplomirao je 1965. na Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu. Od 1965. do 1970. studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Diplomirao na odseku za slikarstvo 1971. u klasi prof. Stojana Ćelića.

Od 1989. član je ULUS-a.

Dobitnik je Oktobarske nagrade za likovnu umetnost 1998.

Dobitnik je nagrade Grada Beograda za likovnu umtnost 2005. Njegovi radovi se nalaze u zbirci MSU u Beogradu. Između ostalih realizovao je izložbe: Oktobar`71, Ogledalo, Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd (1971), Drangularijum, Galerija SKC, Beograd (1971), Aprilski susreti, Galerija SKC, Beograd (1972, 1973, 1974, 1976, 1977, 1978, 1980, 1981),  Dokumenti o postobjektnim pojavama, Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd (1973), Umetnik u prvom licu, Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd (1975), Performans meeting, Galerija SKC, Beograd (1978), Nova umetnost u Srbiji 1970 – 1980, Muzej savremene umetnosti, Beograd (1983), Berlinski zid – Kineski zid, Zid plača, Salon muzeja savremene umetnosti (1987), Led Art, Galerija ULUS, Beograd (1992), Soba sa mapama, Galerija Doma omladine, Beograd (1995), U međuprostoru, Galerija Kulturnog centra, Beograd (1998), Kritičari su izabrali, Galerija kulturnog centra, Beograd (2000), Treći slučaj, Paviljon Veljković, Beograd (2001), Dislokacije utopijski prostor(i), Galerija savremene umetnosti Smederevo (2006).



Era Milivojević se u toku trajanja Kolonije opredelio za četirti različite aktivnosti, od koje su tri konceptualno povezane ritualom šahovske igre. Izložiće jednu sliku na kojoj je linearno prikazana odigrana partija šaha, zatim će na prozoru Galerije biti prikazana još jedna demonstracija šahovske table sa odigranom partijom i još jednom bi trebalo da bude prikazana na podu; isti motiv urađen od granula rude gvožđa, pronađene na pruzi pored smederevske tvrđave. Zatim će izložiti meandar crnog papira išaran tvrdim pastelom i video rad, odnosno svoje radove zabeležene kamerom u toku njegovog boravka na Koloniji.

 

 "Grafičkim prikazujem mentalnu mrežu. Mentalno pretvaram u vizuelno i onda to ide na sliku kao linearna mreža. Ja to zovem šahovskom geometrijom. Jako dugo se bavim time i ponovo sam se vratio. Nema razloga napuštati ideju šaha. To je isto i sa partijama, ti igraš uvek novu partiju i to je smisaonikada se ne zadržavaš. I ta ideja slike to nije slika koliko demonstraciona tabla. Ima nekih poklapanja, potez u šahu kao potez u slikarstvu. Prikazujem varijacije na temu jedne partije šaha kroz geometriju, kroz variranje mreže do nekih arabeski. To je jedana beskonačna igra, nema zatvaranja a sistem te potpuno drži." Era Milivojević



                                                                                           Nataša Radosavljević, kustos