Pretraga

Ovogodišnje izdanje ciklusa izložbi posvećenog  najznačajnijim privatnim kolekcijma u Srbiji  predstaviće deo bogate kolekcije akvarela Milutina Popovića koja obuhvata širok  hronološki okvir – od 1900. do 1980.g. Ideja autora izložbe, Zdravka Vučinića bila je da se osim stručne, i šira javnost upozna sa radovima u tehnici akvarela onih umetnika koji su svojim opusima predstavljali glavne tokove jugoslovenske i srpske umetnosti prošlog veka. U cilju afirmisanja ove nedovoljno istražene i izlagane umetničke discipline odabrano je preko stotinu  reprezentativnih radova  koji svedoče o kontinuitetu u istraživanju plastičkih mogućnosti akvarela u delima : Mila Milunovića, Zore Petrović, Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Radovića, Peđe Milosavljevića, Pavla Vasića, Cuce Sokić,  Đorđa Čutukovića, Todora Švrakića, Miloša Golubovića, Ivana Radovića, Borislava Bogdanovica, Bete Vukanović i mnogih drugih.

                             



Širinom i raznolikošću, zbirka rezimira temeljne aspekte akvarela do Prvog svetskog rata, potom, međuratnog i posleratnog doba. Ona  upućuje na stilska razmeđa, škole i pravce, koji su se u tom domenu odvijali. Unutar hronologije, te periodizacije pojedinih razdoblja, izložba predstavlja zbir autonomnih, plastičkih usmerenja, počev od vremena kada su se napuštale stare, religiozne i istorijske teme i prihvatali motivi iz savremenog okruženja. Iz evropskih centara, gde su se doškolovavali, naši slikari su donosili moderna shvatanja, usmerena prirodnim izazovima, zapravo slikanju pejzaža, čime su otkrivali novi smisao slike. U njihovim delima su se prelamale ideje plenerizma, poentilizma, simbolizma, impresionizma, potom, ekspresionizma, intimizma i poetskog realizma do pojave apstraktnih promišljanja. Odabrani primeri  reprezentuju promene i kretanja, artikulišu specifičan duh karakterističan za procese i obrasce koji su se odvijali kroz dugu putanju njenog razvoja.   



Razume se, ovde nije reč o koherentnom sledu razvoja, poput slikarstva, jer su se akvarelu priklanjali umetnici u nešto manjem broju, obimu i, naravno, na drugi način. Uglavnom je reč o beleženju senzacija  iz prirode, koje su, više-manje, služile kao priprema za konačan projekat, dok je ređe bilo onih koji su se njime predano i permanentno bavili. Ova manifestacija u tom pogledu, osim informativnog uvida, duboko ponire u suštinu akvarela kao tvorevine ljudskog duha sa posebnostima koje ga čine drugačijim.  



Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)