Pretraga

U okviru pratećeg programa, u Umetničkom prostoru U10, biće održan razgovor izdavača Zorana Pantelića i kustoskinje Ivane Bašičević Antić povodom publikacija „Crveni horizont” Dejana Sretenovića (kuda.org, 2021) i „The Art of Direct Action - Social Sculpture and Beyond” (Sternberg Press, 2019).



Pre razgovora, umetnica Sanja Latinović ponovo će izvesti svoj performans „On time”, koji je prvi put izveden na otvaranju izložbe, 26. avgusta.



Knjiga „Crveni horizont. Avangarda i revolucija u Jugoslaviji 1919–1932” Dejana Sretenovića, prva je studija koja se bavi jugoslovenskim avangardama iz perspektive istorije levih političkih ideja. Budući da su jugoslovenske avangarde po političkom opredeljenju pripadale radikalnoj levici, da su estetsku revoluciju smatrale sastavnim delom socijalne revolucije, knjiga istražuje moduse ispoljavanja ideja marksizma i anarhizma u programima i delatnostima avangardi, u rasponu od ekspresionizma, preko zenitizma, dadaizma, konstruktivizma i hipnizma, do nadrealizma. Politike jugoslovenskih avangardi razmatraju se u kontekstu evropskih avangardnih tokova i idejnih borbi na levom kulturnom frontu, kao i u svetlu razvoja marksističke estetike i odnosa organizovanog komunizma prema modernoj umetnosti. Knjiga je strukturirana u formi istorijsko-teorijskog narativa, polazeći od tumačenja avangarde i komunizma kao dva velika epska narativa dvadesetog veka koji pripovedaju o pobunama, snovima, sukobima, pobedama i porazima onih koji su želeli da radikalno promene društvo i umetnost svoje epohe.



Jedan od najzačajnijih preokreta u savremenoj umetnosti tokom prethodne dve decenije odnosi se na umetnike i kolektive koji su pomerili svoj umetnički fokus sa reprezentacije na direktnu društvenu akciju. Publikacija „The Art of Direct Action - Social Sculpture and Beyond” pokazuje zašto bi ova tranzicija mogla da promeni razumevanje umetničke produkcije uopšte i natera nas da preispitamo ulogu umetnosti u društvu. Knjiga je okupila međunarodno priznate umetnike, istraživače i eksperte na polju društveno angažovane umetnosti, kako bi razmotrila istorijski razvoj na ovom polju i istražila ulogu koju je koncept socijalne skulpture nemačkog umetnika Jozefa Bojsa imao u ovom razvoju. Tekstovi u knjizi pružaju teorijska razmatranja i istorijske analize, i uobličuju kritičku debatu o reprezentativnim društveno angažovanim umetničkim projektima od sedamdesetih godina 20. veka, sa ciljem ispitivanja strategija, prilika i neuspeha ove prakse.







Molimo da se prilikom posete pridržavate mera protiv širenja virusa COVID-19.