Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Ko je tebi Reihl - Kir ?

Izložba "Ko je tebi Reihl-Kir?" u produkciji Centra CZKD, autorke Tanje Simić Berclaz, likovna postavka Metaklinika, u petak 24. septembra počinje svoju "jugoslovensku" turneju gostovanjem u prestižnom Domu HDLU (Hrvatsko društvo likovnih umjetnika) u Zagrebu.

 


Ova izložba, koja je premijeru doživela krajem jula ove godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, virtuelni je i efemerni spomenik Josipu Reihl-Kiru. Izložba, nastala u okviru projeka "Manjine za manjine" u saradnji sa Centrom za mirovne studije iz Zagreba, Mirovnim institututom iz Ljubljane i Biroom za ljudska prava iz Tuzle, nakon gostovanja u Zagrebu, biće gost u Rijeci, Osijeku i Splitu, a potom putovanje nastavlja kroz gradove Srbije, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović pokrovitelj je gostovanja izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir" u Zagrebu.




Iz kataloga izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?"

Josip Reihl-Kir, Slavonac, čiji su roditelji, otac slavonski Nemac i majka Hrvatica, bili partizanski prvoborci Drugog rata, profesionalni policajac brilijantne karijere, načelnik Policijske uprave u Osijeku, ubijen je 1. jula 1991. u 13.20 h. na ulazu u selo Tenja. Bio je prva žrtva rata koji će ubrzo zatim zahvatiti Jugoslaviju, likvidiran zbog svojih višemesečnih pomiriteljskih napora – u vremenima najžešće ratne propagande sa srpske i hrvatske strane, on je, velikom upornošću, razložnošću i ličnim poštenjem,  pokušavao – i uspevao – da svoje sagovornike i sugradjane, na obe strane, primiri, urazumi i odgovori od neposrednih neprijateljskih delovanja. Išao je od jedne do druge barikade, srpske ili hrvatske, rukama šireći svoj sako, pokazujući da je nenaoružan, jedini medju naoružanima, verujući u ljudsko viteštvo.

I zaista, ljudi, "obični" ljudi, Slavonci, Baranjci i Sremci, kojih se dolazeći rat neposredno ticao, verovali su Kiru. I sami bi spuštali već podignute kalašnjikove, dočekivali njegove mirovne napore s nadom da se to nacionalno i nacionalističko klupko još da razmrsiti, razgovorom. Reihl-Kir je govorio, njegovo su oružje bile reči, one koje dolaze iz razuma i ljudskog saosećanja, i te su reči bile istinski, duboko pomiriteljske. To su, takođe, razumeli u Zagrebu i Beogradu, gde su Kirove reči ispravno protumačene kao pretnja planiranom ratu. Još koji Kir, i rat ode bestraga – ništa od podela, pljački, razaranja i zverstava svake vrste.

Smrt Reihl-Kira, tako se dogodilo, odzvonila je kao strašni tresak vrata, do tog časa još otškrinutim miru, ili bar nadi da ga može biti. Nakon tog ubistva, planiranog i očekivanog (i od samog Kira), mogla su se dogoditi i sva druga ubistva, moglo se početi sa ratom i razaranjima, i drugih života, bez bojazni da će se još mnogi upustiti u mirovnjačke napore.


 


 

Datum objavljivanja: 20.09.2010.