Pretraga

Na konferenciji će govoriti članovi radne grupe projekta "Ko je prvi počeo? - Istoričari protiv revizionizma": Dubravka Stojanović, Milivoj Bešlin, Tvrtko Jakovina i Božo Repe. Osim članova radne grupe govoriće i pisac Vladimir Arsenijević, predsednik Udruženja KROKODIL i Ekmel Čizmeđioglu (Ekmel Cizmecioglu) iz Delegacije EU u Srbiji.



 



Broj sedećih mesta u zatvorenom paviljonu CZKD-a je ograničen na sedamdeset. Rezervacije se vrše slanjem imena i prezimena na e-mail adresu: office@krokodil.rs. Broj stajaćih mesta u bašti CZKDa gde će se emitovati prenos razgovora nije ograničen. Program će moći da se prati i prenosom uživo na facebook stranici Udruženja KROKODIL.



Broj predstavnika medija koji će moći da prisustvuju konferenciji je ograničen na trideset. Rezervacije se vrše slanjem imena i prezimena na e-mail adresu: milena.beric@krokodil.rs.



 



Nakon projekta "Jezici i nacionalizmi", koji se bavio kompleksnim pitanjem realnosti postojanja četiri politička jezika u regionu, kao i nakon njegovog velikog finala – Deklaracije o zajedničkom jeziku, na kojoj je radilo 30 lingvista i drugih eksperata i koju je svojim potpisima podržalo oko deset hiljada ljudi iz čitavog regiona Zapadnog Balkana – Udruženje KROKODIL je od 2018. godine realizovalo projekat pod nazivom "Ko je prvi počeo? – Istoričari protiv revizionizma". U toku ovog dvoipogodišnjeg projekta organizovane su dve velike konferencije u Beogradu i Novom Sadu, dvonedeljni rezidencijalni boravci za istoričare iz regiona, seminari za nastavnike i profesore istorije u Subotici, Novom Pazaru, Leskovcu i Beogradu kao i tri letnje škole namenjene studentima iz regiona.



 



Projekat “Ko je prvi počeo – Istoričari protiv revizionizma” okupio je neke od najistaknutijih regionalnih istoričara s namerom da se aktivno bore protiv revizionističkih tendencija u regionalnim istoriografijama, a za jednu moguću zajedničku multiperspektivnu istoriografiju.



 



Glavni cilj ovog projekta je stvaranje prostora za istorijski i inter-kulturalni dijalog kroz kreiranje mreže istoričara, pisaca, novinara, studenata i šire publike koja će doprineti rešavanju konflikta, uzajamno poštovanim istorijskim narativima, i inkluzivnijoj kulturi sećanja. CIlj je da projektne aktivnosti rezultiraju stvaranjem održive platforme koja će omogućiti prihvatljive interpretacije događaja iz bliže i dalje prošlosti korišćenjem metoda multiperspektivnog istorijskog narativa.