Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Knjiga dr Jelene Guge, Digitalno ja: kako smo postali binarni

Promocija knjige dr Jelene Guge, Digitalno ja : Kako smo postali binarni, sreda, 6. april 2016. U 18h, Multimedijalni centar Akademije umetnosti, Đure Jakšića 7, Novi Sad. Učestvuju: Dejan Grba, Uroš Krčadinac, Danijela Halda i dr Jelena Guga.

 


RECENZIJA (izvod)


Dr Jelena Guga je na osnovu rukopisa doktroske disertacije TELO I IDENTITET U DIGITALNOM PROSTORU koju je odbranila na Univerzitetu umetnosti u Beogradu priredila rukopis za svoju prvu naucnu monografiju DIGITALNO JA: KAKO SMO POSTALI BINARNI.


Naučna monografija Jelene Guge DIGITALNO JA: KAKO SMO POSTALI BINARNI komponovana je u četiri poglavlja. Dr Guga je u prvom poglavlju „NOVI MEDIJI: TEORIJSKO ISTORIJSKI KONTEKST” u pet potpoglavlja analizirala definicije, status i istoriju „novih medija”. Raspravu je razvila u više smerova ka pitanjima o tehničkim i tehnološkim osnovama novih medija, te o ulozi novih medija u umetnosti i popularnoj kulturi. Posebno je istakla pionirski rad teoretičara kulture i medija Maršala Makluana i Rajmonda Vilijamsa.

U drugom poglavlju „IDENTITET U SAJBERPROSTORU KROZ PRIZMU STUDIJA KULTURE” u cetri potpoglavlja „Opšta teorija identiteta: esencijalisticki i antiesencijalisticki pristup”, „Rodni identitet u sajberprostoru”, „Rasa u sajberprostoru” i „Seksualnost u sajberprostoru” razvijena je opšta kulturalna teorija identiteta. Iz opšte teorije identiteta razraeni su slucajevi rodnog, seksualnog i rasnog identiteta u specificnom prostoru digitalne tehnologije, kulture i umetnosti.

U trecem poglavlju „TERMINALNO STANJE POSTOJANJA U DIGITALNOM OKRUŽENJU” razvila koncept terminala i ponudila je izvođenje ontološkog uvida u terminal kao mesto mogućeg postojanja u digitalnim sistemima. Na osnovu pojma terminala ušla je u raspravu ”terminalskih identiteta” tumačeći koncepte, uloge i pojavnosti primaoca, uloge slike, potencijalnosti interakcije i izvođenja kibernetskog prostora kao novog urbanog pejzaža. Ovim indeksacijama i tumačenjima je naglašen fenomenološki karakter novih digitalnih medija i njihovih identitetskih, a time kulturalnih i društvenih potencijalnosti. Nova „digitalna ontologija” je omogućila da se koncept i interpretativna slika tela redefiniše u odnosu na digitalno okružje što je autorku usmerilo ka diskusiji „hiperterminalskih identiteta”. Rec je o složenim identitetima koji se ne mogu pronaći u pred-digitalnom iskustvenom svetu. U četvrtom poglavlju „KIBORG: UKRŠTANJA FIKCIJE, TEORIJE I PRAKSE” razvijena je teorija kiborga (cyborg) ukazivanjem na interpretativne mogućnosti teorije digitalne kulture, prakse digitalne proizvodnje, upotrebe i recepcije. Posebno su razmatrani efekti fikcionalizacije ostvareni novim medijima, odnosno, efekti fikcionalizacije ostvareni u tradicionalnim umetnostima (proza) koje referiraju ka digitalnom i kibernetskom okružju. U prvom potpoglavlju je pružen uvid u teorijske spise Done Haravej i njenu filozofiju/teoriju biologije, kiborga i feminizma. Ukazano je na njenu teoriju „kiborga kao metafore” u politici, feminizmu i svakodnevnoj kulturi izvođenja ženskih identiteta. U drugom potpoglavlju je razmotrena kiberpank književnost, te uloga kiborg-metafore u savremenoj popularnoj kulturi. Trećim poptpoglavljem je ponuđen niz studija slučajeva koji se odnose na pojave koncepta i fenomena kiborga u naučnim i umetničkim rešenjima.


 


Dr Jelena Guga je naucnom monografijom DIGITALNO JA: KAKO SMO POSTALI BINARNI postavila i realizovala problemski razrađen interdisciplinarni naucni rad o najsavremenijim pojavama u umetnosti, kulturi i nauci.


Dr Miško Šuvakovic, redovni profesor FMU i predavac na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu


 

Datum objavljivanja: 05.04.2016.