Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Čedomir Vasić
Marija Dragojlović
Branko Miljuš
Mihailo Đoković Tikalo
Aleksandar Cvetković
Mileta Prodanović
Zoran Todorović
Marijana Oro
Mihael Milunović
Irina Subotić
Klopka Marka Crnobrnje
U četvrtak, 26. aprila u 13. časova na platou ispred Gradske uprave Grada Pančeva, otvara se samostalna izložba instalacija i skulptura, autora Marka Crnobrnje, pod nazivom, "Klopka". Izložba traje do 10. maja, 2012. godine.
U okviru izložbe biće postavljena instalacija KLOPKA. U pitanju je: "Svetlosni objekat koji preko dana čuva glavu od sunca a noću čuva oči od mraka. Klopka za ljude koji vole knjigu". Slična instalacija izvedena je i u Ljubljani 2010. godine povodom proslave UNESCO-ve manifestacije kada je Ljubljana bila proglašena Gradom knjige za tu godinu. Drugi deo izložbe činile bi skulpture od drveta različitih dimenzija razmeštene u okviru javnih gradskih površina.
Marko Crnobrnja rođen je u Obrenovcu 1978. godine. Srednju Školu umetničkih zanata završio je u Šapcu, na odseku za duborez. Diplomirao je vajarstvo 2005. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mrđana Bajića. Član je ULUS-a od 2005. godine. Autor je stalne postavke u Pedagoškom muzeju.
Crnobrnja je jedan od osnivača dizajn studija Štap&kanap, pobednika na konkursu za idejno rešenje suvenira za paviljon Republike Srbije na izložbi Expo 2010 u Šangaju. Prema rečima osnivača, dizajn studio Štap&kanap osnovan je krajem 2008. godine sa željom da se autori zabave, ali ih je tržište ozbiljno shvatilo. Zapaženo je njihovo učešće na internacionalnom gerila festivalu svetla u Ljubljani sa proizvodom Lampatuš.
Edukativnom skulpturom bavi se otkako je postao otac. Uporedo sa decom rasla je i njegova briga. Shvatio je da treba napraviti razliku između zabrinutosti i brižnosti. Skulptura je tada dobila jednog zabrinutog vajara, a njegova deca jednog brižnog roditelja. Ovakvom kombinatorikom stavio im je do znanja da tata poznaje njihovu radoznalost, njihove strahove, njihovu želju za eksperimentom kada su sami. Objavljujući im te prizore diskretno im poručuje da su deo istog tima. Komunikacija putem slika i znakova u skulpturama suprotna je verbalnoj komunikaciji, brža je, direktnija, proizvodi talas radosti među njima, što mu daje utisak da deluje.
Datum objavljivanja: 24.04.2012.