Pretraga

Umetnici: Birdhead (Kina), Stjuart Ringholt (Australija), Li Kit (Hong Kong), Ho Cunjen (Singapur), Li Liao (Kina), Fajen d’Evi i Keti Vest (Australija), Polina Kanis (Rusija), Les gens d’Uterpan (Francuska), Hilma Sofija (Indonezija), Vladimir Nikolić (Srbija), Siniša Ilić (Srbija), Irena Haiduk (Srbija), Ši Junju (Tajvan), Hu Jun (Kina), Sandra Stojanović (Srbija), Gorana Bačevac i Nadežda Kirćanski (Srbija), Lola Gonzalez (Francuska), Maider Lopez (Španija)

Koordinatorka: Katarina Kostandinović, istoričar umetnosti i asistent kustosa

Projekat inicirala: Svetlana Petrović, urednik Likovnog programa Kulturnog centra Beograda

Dizajn postavke i kataloga: Isidora M. Nikolić

Orgnizator: Kulturni centar Beograda

Ovo nije izložba o Srbiji, već umetnički i kustoski autorefleksivni pokušaj da se istraže pitanja trenutnog stanja krize nastalih delovanjem kapitalističke mašinerije u njenoj završnoj fazi na globalnom nivou.

Serija razgovora i istraživačkih poseta umetnika Beogradu poslužila je kao uvod u predstojeću izložbu Kada se Drugi susreće sa drugim Drugim“. Ona je produbila kontekst razvoja izložbe i istovremeno uticala na ispitivanje strukturisanosti kustoske premise, a pokazala je i puteve kako je moguće postići i sa kojim ciljem da tzv. velike internacionalne izložbe u okviru specifičnih prostorno-vremenskih realnosti zapravo doprinesu lokalnom umetničkom kontekstu.

U ovom procesu smo se pitali: Šta je bitno, a šta ne? Sadašnjost se, po rečima Fransoa Verža,  definiše u skladu sa rasnim kapitalizmom i pretvaranjem zemalja u prostore obrtnog kapitala. Da li nam je potrebno da budemo na karti? Istorijskoj, geopolitičkoj, umetničkoj... Kakve karte nameravamo da pravimo kad se sastanemo?

Međusobnu povezanost i odvojenost, koje se obično ogledaju kroz analizu ekonomskog razvoja kao osnove za oblikovanje povezanosti, istraživaćemo kroz prizmu mesta na kome se izložba održava.

Sa stanovišta tzv. Istoka, kako se izrazio Cjan Veikang, umetnik koji živi i radi u Šangaju – Srbija je „zaboravljeni Zapad“. Međutim, sa stanovišta nekoga iz Zapadne Evrope, mogla bi se opisati kao – „zaboravljeni Istok”.

Izgleda da važnu nit cele izložbe čini baština neuspelog pokušaja Jugoslavije da redefiniše i primeni strategije izvan tadašnjih modernističkih i kolonijalnih kategorija i kanona. Tu nit pojačava i činjenica da je organizator i domaćin izložbe, Kulturni centar Beograda svoju prvu galeriju otvorio 1961. godine, što koincidira s održavanjem Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu.

Imajući ovo u vidu, Srbija će biti korišćena kao referenca za Drugog; Drugog kojeg se ne plašimo i kojeg ne pokušavamo da uklopimo u postojeće karte ili unapred utvrđenu logiku. I ne samo Srbija, već sve ostale kulture, tradicije i definisane pozicije drugog.

Izložba pokreće i pitanja o relevantnosti tržišta na globalnom nivou, kao i o sistemu umetničkog delanja u aktuelnom trenutku. Razmišljanja umetnika o ovim temama pokreću i sledeća važna pitanja: Kakve institucionalne strukture se mogu pojaviti ako se ne držimo samo ideje o muzeju prema zapadnom modelu? Kakve vrste odnosa su moguće kroz institucije koje tek treba da nastanu ili o kojima samo sanjamo? Da li možemo da zamislimo te mogućnosti? Pretpostavka dodira, fizičkog iskustva, kao i pokušaj da se iziđe iz(van) sfere vizuelnog, neki su od brojnih aspekata kojima se, uz raskidanje s predstavom o arhiviranju, mnogi od umetnika na ovoj izložbi bave.

Prateći program uz izložbu će još dublje razmatrati ove strategije kroz predstavljanje umetnika i kustosa, njihove različite prakse i umetničke strategije delovanja u menjanju postojećeg društvenog konteksta. Nadamo se da će ovaj projekat u isto vreme stvoriti i dobro/plodno tle za buduće vidove saradnje i otkrivanje novih načina zajedničkog delovanja u cilju stvaranja mreža solidarnosti nasuprot kulturnoj infrastrukturi koju nameću različita lokalna/nacionalna okruženja.

Prateći program izložbe / Public program of the exhibition

Sreda, 7. jun u 9.30 časova

polazak iz Kulturnog centra Beograda

Muzej Inkognita – Beograd poziva da se pridružite u dodirivanju, slušanju i meditaciji u pokretu dok obilazimo tri mesta na kojima su umetnički radovi smešteni u prirodi: Vrt skulptura Muzeja savremene umetnosti (u rekonstrukciji); spomenik koji je projektovao Vojin Stojić sa arhitektom Gradimirom Medakovićem na Kosmaju; i privatni vrt skulptura Olge Jančić. Turu vode umetnice Fajen D‘Evi i Keti Vest, deo ture su učesnici iz Gradske organizacije slepih Beograda. Zainteresovani se mogu javiti putem i-mejl adrese katarina.kostandinovic@kcb.org.rs



Petak, 9. jun u 18 časova

Artget galerija

Čitalačka grupa Muzeja Inkognita. Razgovor o tekstovima koji osvetljavaju iskustva sa ture.

Govore: umetnice Fajen D‘Evi i Keti Vest, Biljana Ćirić, kustoskinja.

Subota, 10. jun 12-17 časova

Artget galerija / Galerija Podroom

ARTEDU radionica za mlade

Mapiranje Beograda. Učesnici radionice (srednjoškolci) će izabrati mesto u Beogradu, fotografisati telefonom ili napraviti video snimak, potom će se vratiti i pisati o mestu koje su zabeležili. NJihov glas i fotografije će biti deo video rada koji će konstruisati mapu grada.



Vode: umetnik Junju „Ajo“ Ši (Tajvan) i Ana Nedeljković, urednica edukativnog programa KCB-a.

Ponedeljak, 12. jun u 18 časova

Galerija Podroom

Razgovor sa Evom Gonzales-Sančo (Španija), kustoskinjom koja je priredila preko pedeset izložbi u različitim inostranim kulturnim centrima i uredila brojne rezidencijalnep rograme za umetnike. Od 2014. godine radi (zajedno sa Per Gunarom Ig-Tverbakom) kao kustoskinja OSLO PILOT, eksperimentalnog istraživačkog projekta koji se bavi ispitivanjem formata budućeg bijenala u Oslu. Eva Gonzales-Sančo govoriće o istraživačkom procesu struktuisanja bijenala i drugih formata koji bi projekat u budućnosti trebalo da ima.

Utorak 13. jun u 18 časova

Galerija Podroom

Umetnica Sandra Stojanović će održati vođenje kroz svoj projekat Ostali radovi s ciljem da mapira, osvetli i obrazloži svoje namere. U vođenju će učestvovati autori radova koji su deo projekta, kroz razgovor o fenomenu odustajanja od realizacije svojih radova, o procesu ideacije i uslovima produkcije u Srbiji.

Petak 16. jun 18 časova

Artget galerija

Savršen spoj? – Predavanje Maje Ćirić, nezavisne kustoskinje

Predavanje propituje karakter odnosa institucionalne strukture i kustosa kao autor(iteta) na primeru Mediterranea 18 Young Artists Biennial u Tirani, Albanija (2017). Kada su odabrane umetničke prakse plod složenog, ali organski nastalog odnosa partnera koji zastupaju heterogenu geopolitiku, bijenale deluje kao mogućnost uvida u realnost umetničkih scena u zadatom regionu. U takvoj situaciji, u kojoj meri je i na koji način je kustoskom praksom moguće napraviti razliku?

Sreda 21. jun u 18 časova

Galerija Podroom

Razgovor sa Kejt Saton, istoričarkom umetnosti, kritičarkom i kustoskinjom. Kejt Saton redovno piše i izveštava za  Artforum, A Magazine, ArtChronika, ArtReview, Art Basel Miami Beach Magazine, Bidoun, Billboard, Cultured, Frieze, Ibraaz, The Hollywood Reporter,LEAP, Near Easti dr.

Moderator: Katarina Kostandinović, koordinatorka projekta.

Petak 23. jun u 18 časova

Artget galerija

Performativno predavanje umetnika Hu Juna.



Subota, 24. jun 13-16 časova

Artget galerija / Galerija Podroom

ARTEDU radionica za mlade

Vode: umetnice Gorana Bačevac, Nadežda Kirćanski i Ana Nedeljković, urednica edukativnog programa KCB-a.



Utorak, 27. jun u 18 časova

Artget galerija

Novi institucionalni modeli –  primer Muzeja savremene umetnosti Ming (MSUM)

Fu Liaoliao je kustoskinja u MSUM u Šangaju. MSUM je prvi muzej u Kini posvećen performansu i performativnosti, nastao 2015. godine. MSUM je jedan od glavnih pokrovitelja Paviljona Kine na Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji 2017. godine. Fu Liaoliao će predstaviti strategije programa institucije i buduće planove Muzeja.

Moderator: kustoskinja BiljanaĆirić.



Subota, 1. Jul 18:00

Likovna galerija

Razgovor i transformacija ploče Irene Haiduk.