Pretraga

Svestrani umetnik Jovan Horvat (rođ. 1967. u Beogradu) nastavlja suživot koji je želeo da ima sa gradom svojih predaka kroz izložbe, ali i večeri posvećene muzici i poeziji, kojima se podjednako bavi i koje ga podjednako kao fotografije zaokupljaju. Upravo u muzici i fotogafiji je tačka preseka koja možda može najbolje da definiše umetnika Jovana Horvata, inače unuka našeg čuvenog profesora i kompozitora Živorada Grbića, po kojem valjevska Muzička škola nosi ime.

Horvat je na majstorski način uspeo da objektivom uhvati (vizuelni) ritam, koji je od velike važnosti u fotografiji, podjedanko kao što je u muzici neizostavan. U Horvatovom radu izražena je njegova sigurna orijentacija u pogledu likovnog izraza. Njegovi radovi nalaze se u okviru rafiniranog i dobro odnegovanog likovnog stava. U dijapazonu njegove stručne delatnosti, nalazi rešenja koja, uz tehničku perfekciju, sadrže zavidan domet u estetsko likovnom pogledu.

U Internacionalnom umetničkom studiju u Valjevu predstavlja se radovima iz serija fotografija podeljenih u šest tematskih celina: „Poznate ličnosti“, „Samoća u gradovima“, „Duhovi“, „Ortopedija“,  „Prostori moći“, „Mefistofeles“.

    

Horvatova serija radova iz ciklusa „Poznate ličnosti“ obuhvata fotografije predmeta koji referišu na Šarla Bodlera, Franca Kafku, Florens Najtingejl, Džonija Vajs Milera, Karmen Mirandu…. „Samoća u gradovima“ je serija fotografija koju čine urbani pejzaži za putopis po imaginarnoj Evropi kakvu je oduvek zamišljao i priželjkivao. Svoje „Duhove“ opisuje kao lakše od prašine, vazduha, praznine… Projektom „Ortopedija“ postavlja pitanje granica života, pravi paralele između grada i tela, navodeći na razmišljenje da se grupisani i povezani objekti i građevine, sa jasno podeljenim funkcijama, mogu shvatiti kao organizam. Prostore opresivne hladnoće i bezličnosti nazvao je „Prostorima moći“. Na posletku nas fotografijama vodi u kratku šetnju kroz privatne odaje gospodina Mefistofelesa.

    

Jovan Horvat radio je kao profesionalni muzičar u „Narodnom pozorištu“ u Beogradu, bio član Opere, svirao u simfonijskom orkestru, ansamblima za savremenu i srednjevekovnu muziku, te bio i solista. Potom je otišao u Barselonu, gde živi i radi više od tri decenije. Na tamošnjem Konzevatorijumu magistrirao je udaraljke. Istovremeno je završio i Katalonski institut za fotografske studije u Barseloni. Pored uspešnog bavljenja renesansnom muzikom, pisanjem poezije i eseja, prevođenjem i snimanjem dokumentarnih filmova, fotografija je zapravo ta koja objednjuje Horvatove umetničke težnje i definiše njegovu umetničku poetiku. Predaje u tri škole fotografije u Barseloni. Izlagao je u Srbiji, Španiji, Francuskoj, Švajcarskoj. Njegove fotografije objavljivane su i objavljuju se u eminentnim časopisima i magazinima. Stalni je saradnik časopisa za savremenu arhitekturu „On Diseño“ koji izlazi u Barseloni i madridskog „Casa y Jardín“. Dela mu se nalaze u posedu više privatnih i javnih kolekcija. Horvatovu izložbu „Šapat istorije“, koja je bila upriličena u živopisnom mestu Agramunt, nedaleko od Barselone, u okviru prolećnog bijenala fotografije, lično je otvorio jedan od najvećih savremenih katalonskih slikara Josep Guinovart i Bertran. Sa tom izložbom Horvat je učestvovao i na bijenalu u Parizu.

Internacionalni umetnički studio svesrdno se zahvaljuje Jovanu Horvatu, jer je oko 140 radova iz svojih šest opusa poklonio kolekciji Studija, koja sada baštini oko 400 dela umetnika iz svih krajeva sveta.