Pretraga

Na novoj Šiljanovoj izložbi beogradska publika imaće priliku da vidi slike i radove na papiru, nastale od 2000. godine do danas. Selektovani radovi, od kojih većina do sada nije izlagana, pokazuju nam snagu i viziju koje autora izmeštaju iz nametnutog okvira naivne i marginalne umetnosti, postavljajući ga rame uz rame sa velikanima svetske underground umetničke scene... Muzička podrška na otvaranju biće Darko Džambasov.



Izložba će biti otvorena za posetioce do 14.09.2019. godine. Radno vreme galerije je svakog dana od 12 do 21h, osim nedelje, kada je radno vreme od 12 do 18h.





Joškin Šiljan pripada generaciji art brut umetnika, koji se na domaćoj umetničkoj sceni formiraju devedesetih godina prošlog veka. Po vokaciji inženjer građevine, po rođenju umetnik. Slikarstvom se aktivno bavi od 1987. godine, a zvanično izlaže od 1994. godine. Član ULUSA postao je 2000. Godine.  Rođen je 1953. u Pirotu. Živi i radi u Grdelici. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, i najpoznatiji je živi umetnik naše art brut umetničke scene. Izlagao je u svim značajnijim galerijskim prostorima u Srbiji i regionu, a  izlaganje u svetski poznatim muzejima i galerijama, čini ga jednim od najznačajnijih međunarodno priznatih art brut umetnika sa ovih prostora. Dobitnik je više značajnih nagrada među kojima su i: Zlatna paleta – nagrada za slikarstvo na prolećnoj izložbi ULUS-a (2006), Velika nagrada - 14.Bijenale naivne i marginalne umetnosti (2009), Glavna nagrada za slikarstvo na papiru OSTEN (2016), Zlatni OSTEN za crtež (2018)…

Joškin Šiljan „Nepričave priče“



Joškin Šiljan je ujedno pseudonim i termin za  izvor slikarstva koje se dešava, vitla i kovitla pred nama, živi i teče, zanosno nas nosi i privlači da uronimo dublje, bez straha od tmine, u osvetljena i obojena prostranstva. Energične u grafizmu i obojenosti njegove slike su mape neviđenog i zapisi snevanog, za koje autor tvrdi da je samo medijator u predstavi, obznanjeni šaman koji je u komunikaciji sa svojim precima. O čemu to govori znanje i saznanje sa nataloženim bremenom prošlosti koje osluškuje Šiljan? Nama, danas, sigurno ne o trivijalnoj dnevnoj prognozi trajanja-otaljavanja. Šijan nas smelo upućuje u samu esenciju filozofije umetnosti, ali bez patosa ili akademskog pijedestala. Mudrost je tu, ona je jednostavna, istovremeno plemenita i lepa, ali nevide je, kako sam autor kaže „utepani u glavu“.

Antropomorfni izraz u spletu apstraktnih formi stvara jedinstven amalgman piktoralne materije bogato oznanjene mekane-tople. Sve slike ovog autora  su humano egocentrične i kao takve značenjski jasne, energetski usmerene- koncentrisane. Dodeljenim  deskriptivnim naslovima slikar duhovito okoliša oko centra same slikarske dramaturgije, ostavljajući epilog za one koji znaju da u sebi prepoznaju prekognitivnu emociju svojstvenu personalitetu bića suprotno eksplicitno projektovanom – zadatom autorskom stavu koji površno prepoznamo  i potom zanemarimo ili u potpunosti zaboravimo. Šiljanove slike ljudi možda nerazumeju prvim površnim pogledom, ali osećaju kao dostupnu vizibilnu vibraciju daleko iznad ilustracije i deskriptivnog narativa.To su primarne slike vanvremenih svojstava, nastale u opštem saznanju ikonosfere danas, o čemu autor gradi srtučna i šira saznanja, traganjem i obznanjivanjem po kompozicionoj šemi kolažiranja vlastite vizuelne memorije ove slike su bliže Baskijatu nego Debifeu. Poređenje sa poznatim slikarima je u kontekstu vremenske pozicije u kojoj je Šiljan ime sa specifikumom oličenog neposrednošću i hrabrošću da se bude svojstven, autentičan po svaku cenu, da u likovno delo integriše samog sebe kao skup vibracija dosadašnjih i slutnji budućih doživljaja, što jeste ideal umetničkog personaliteta kroz koji nastaju njegove „nepričave priče“ koje nikog neće ostaviti ravnodušnim.

Pokušaj da se jednom niti započne i zaokruži prostor, u kome Šiljan sa još kojim tu prisutnim Joškinom deluje, je težak i verovatno nemoguć proces, pa je lutanje i traganju za definicijama nepotrebno, jer fascinacija je tu, pred nama, na mestu u prostoru zbivanja, sa mnoštvom tačaka sagledavanja. Loši su pokušaji da se svrsta ili razvrsta singularnost ovog osvešćenog i edukovanog umetnika u pozicije i ograničenja koja njegov osebujni senzibilitet prevazilazi, kao što su i akcentovanje duhovitosti ili naivnosti potpuni promašaji, jer nama se predstavlja osvešćen i edukovan slikarski singularitet. Čovek ogrnut terminom Joškin Šiljan je na ovim prostorima dočekao zrelost prošavši kroz nekoliko država, uvek u autokratskom sistemu pogrešnih rodovsko - bratskih valorimetara skrajnut, ali posvećeno samodovoljan i time zadovoljan u ostvarivanju sebi zadate misije. Joškin Šiljan je pojam koji vredi valorizovati globalno kao opše dobro plastičke -manuelne kreacije nasuprot depersonalnoj sajber tehno destrukciji.

   

Autor teksta: Ljubomir Vučinić, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu