Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Jalovička likovna kolonija

U selu Jalovik, sutra 16.8. počinje Jalovička likovna kolonija koja će i ove godine okupiti istaknute pojedince. Kolonija se održava do 25. avgusta nakon čega će biti upriličena izložba radova.

 


Učesnici ovogodišnje kolonije su: Miodrag Vargić (Beograd), Marko Crnobrnja (Zemun), Danijela Andjelković (Beograd), Nikola Marković (Beograd), Boris Šribar (Beograd), Nadia Lichtig (Češka), Julie Dessaud (Francuska) i Branislav Nikolić koji je selektor kolonije.


Po završetku saziva tradicionalno će biti organizovana izložba u galeriji Jalovičke kolonije u Jaloviku (24.08.2008). U toku trajanja 31.saziva  JLK biće organizovana kreativna školica u kojoj će učestvovati talentovana deca .Cilj je da se deca kroz kreativan radionički rad upoznaju sa novim tehnikama i materijalima koji nisu zastupljeni u redovnom školskom programu. Njihovi radovi će takodje biti zastupljeni na završnoj izložbi 31.saziva. Rad Jalovičke likovne kolonije finansijski podržava Ministarstvo kulture


Jalovička likovna kolonija osnovana je 1978. godine. Osnivači su Zoran Simić i Milovan Šujić. Sedište Kolonije je u Posavo-tamnavskom selu Jaloviku, u Domu kulture namenski adaptiranom za potrebe Kolonije. 


Jalovička likovna kolonija, inače, posle svih ovih godina rada, ima i sopstvenu galeriju, čiji fundus predstavlja pravu riznicu umetničkih dela. Putem izložbi organizovanih u zemlji i inostranstvu slike i skulpture Jalovičke likovne kolonije imalo je priliku da vidi mnogo poklonika umetnosti u Beogradu, Zemunu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Pančevu, Kikindi, Obrenovcu, Ćupriji, Svetozarevu, Valjevu i u Salcburgu u Austriji. 


Ipak, najspecifičniji karakteristika Kolonije je simbioza sela i umetnosti pričemu je samo selo Jalovik pretvoreno u galeriju. Zahvaljujući pravilu i običaju da svaki slikar svome domaćinu (kod koga za vreme trajanja kolonije ima dvonedeljni besplatan smeštaj i ishranu) ostavi bar po jedan umetnički rad, čitav Jalovik postao je jedinstvena galerija kakve, zasigurno, na našim prostorima još nije bilo.


Kako primećuje dugogodišnji u česnik i selektor Kolonije Kosta Bogdanović, dva momenta su izuzetno važna. ”Prvo, stvaranje umetničkog dela u nekonvencionalnim uslovima, gde je i domaćin svedok postojanja jednog do skora njemu nepoznatog poziva umetnika, u Jaloviku ja postao ne samo lako prepoznat i prihvaćen nego i veoma uvažen. Već i time što po pravilu jedan od nastalih radova umetnika, koji rade u Koloniji, ulazi u posed domaćina, je jedna vrsta stvaranja duhovnog bratstva umetnika i sela. Drugo ovde je stvoren jedan poseban komunikacijski sistem koga određuju okolnosti kao na primer, ko je umetnik, kod koga je, šta on to radi. Ova dva momenta stvaraju povode za jednu posebnu hroniku sela u vidu prepričavanja i pamćenja, što takođe čini jedan vid specifične lokalne i javne kritike rada kolonije. Stanje u Koloniji je skoro podudarno sa stanjem u poljima. Neka godina je rodna, neka manje, ali nikada se ne dešava da nema baš ništa. U svakom slučaju računi se svode i u Koloniji završetkom žetve. To bi bila prirodna činjenica osnovne podudarnosti i razumevanja domaćina, umetnika, organizatora Kolonije i celog sela.”


Za sve vreme rada kroz Jalovičku likovnu koloniju prošlo je oko 158 slikara i 17 vajara. Kao plod rada ovih umetnika nastalo je 55 vajarskih dela velikog i galerijskog fromata (kamen, terakota, drvo) i 280 slika (ulje na platnu, grafike, pasteli).


 

Datum objavljivanja: 15.08.2008.