Pretraga

Umetnička zbirka SANU



Galerija SANU započela je rad oktobra 1968. godine. Već svojim prvim izložbama – Srpski umetnici XIX veka – akademici, odnosno Srpski umetnici XX veka – akademici – pobudila je pažnju najšire javnosti, što se manifestovalo izuzetnom posetom. Takvo interesovanje nastavljeno je i kad je započeto predstavljanje pojedinih Akademijinih odeljenja, da pomenemo izložbe Nikola Tesla ili 700 godina medicine u Srba. Međutim, izuzetnu posetu od samog početka zabeležile su pojedinačne ili grupne izložbe likovnih umetnika akademika. Tako je retrospektiva Stojana Aralice prva privukla više od 100.000 posetilaca, a izložba Miodraga –Miće Popovića sa 400.000 posetilaca bila je najposećenija pojedinačna manifestacija. Konačno, i izložba pod nazivom Umetnici članovi SANU, organizovana 1980. godine na Beogradskom sajmu, uprkos velikoj januarskoj hladnoći, zabeležila je posetu od čak 700.000 posetilaca.

Po prirodi stvari, u delokrugu Akademijine Galerije bila je i briga o postojećem fondu likovnih dela. Taj fond je bio skroman, sačinjavalo ga je stotinak slika i skulptura, uglavnom portreta akademika. Ipak, njegovo postojanje potaklo je ideju Saveta Galerije da se, umesto nekadašnjih planova o galeriji portreta Akademijinih časnika, oformi zbirka, pri čemu će postojeći fond biti njen nukleus.

Formalnu odluku o uspostavljanju Umetničke zbirke u okviru Galerije donelo je Predsedništvo SANU 1968–1969. godine. Od tog trenutka započelo je organizovano, ali i spontano dopunjavanje Zbirke dela umetnika akademika. Taj zadatak dobila je prvenstveno Komisija za otkup umetničkih dela SANU, koja je znatno ranije započela rad. Nažalost, previše skromna finansijska sredstva nisu mnogo obećavala; srećom, rešenje je došlo sa druge strane. Naime, prvo sami aktivni akademici, a zatim njihovi porodični naslednici, pojedine institucije i građani pojedinci, svojim poklonima i legatima počeli su ubrzano da uvećavaju zatečeni fond. Zahvaljujući donatorima, taj fond je iz godine u godinu postajao sve bogatiji, da bi u sadašnjem trenutku obuhvatio čak 3.000 slika, akvarela, grafika i skulptura.

Predstavljena u zadovoljavajućem sastavu, kako količinski tako i po kvalitetu, Zbirka je prvi put izložena u Galeriji SANU 1982. godine. Ubrzo su sledila nova izlaganja 1987, 1988, 1990, 1999. godine, uvek na veliko zadovoljstvo javnosti. Treba naglasiti da su se, pored novih akvizicija iz otkupa ili donacija, svaki put uključivala i dela u međuvremenu novoprimljenih umetnika akademika, što je znatno obogaćivalo kolekciju jednim novim, savremenim akcentom.

Sadašnja izložba, povodom 170-godišnjice Srpske akademije nauka i umetnosti, predstavlja Umetničku zbirku, kako javnosti tako i stručnim krugovima, u njenom trenutno najpotpunijem sastavu. Pored umetnika najstarije generacije – Uroša Predića, Paje Jovanovića, Đorđa Krstića, Steve Todorovića, Petra Ubavkića, Đorđa Jovanovića, Đorđa Milovanovića, Borivoja Stevanovića, Ljube Ivanovića, preko savremenika Petra Lubarde, Stojana Aralice, Đorđa Andrejevića Kuna, Mila Milunovića, Peđe Milosavljevića, Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Radovića, Marka Čelebonovića, Zore Petrović, Ljubice Sokić, Sretena Stojanovića i Riste Stijovića, zastupljena su i dela najmlađih članova Olge Jevrić, Koke Jankovića, Svetomira Arsića Basare, Mladena Srbinovića, Stojana Ćelića, Miodraga – Miće Popovića, Radomira Reljića, Petra Omčikusa, Milorada – Bate Mihailovića, Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića, Dušana Otaševića, Todora Stevanovića i Milice Stevanović, ali i inostranih umetnika izabranih članova SANU – Božidara Jakca, Frana Kršinića, Lazara Ličenoskog, Marka Murata, Vlaha Bukovca, Tome Rosandića, Ivana Meštrovića, Marina Tartalje, Antuna Augustinčića, Dušana Džamonje i Tometa Serafimovskog. Napominjemo da među umetnicima zastupljenim u Zbirci nema nekih umetnika akademika, na primer Katarine Ivanović. Razlog je opravdan – Akademija nije imala priliku da dođe do njihovih dela. Taj nedostatak, nadamo se, biće prevaziđen u budućnosti.

U svakom slučaju, verujemo da će sadašnja izložba Umetničke zbirke uveličati jubilej posvećen 170-godišnjici postojanja Srpske akademije nauke i umetnosti, simbolišući na najplemenitiji način njenu dragocenu misiju očuvanja i afirmisanja srpske kulture i umetnosti.



Stanislav Živković