Pretraga

Povodom njegovog strip albuma Regards from Serbia, koji je prošlog meseca objavljen u Americi, The Comics Reporter nazvao ga je srpskim strip crtačem koji je stvorio neke od najinteresantnijih stripova u poslednjih 15 godina, a samo u toku prošle godine, radovi su mu izloženi u Beču, Atini, Minhenu, Torontu, Lisabonu, Berlinu i u nekoliko italijanskih gradova. Posle brojnih izdanja u zapadnoj Evropi, ove godine Zografovi radovi su objavljeni i u Portugalu, Mađarskoji i Rumuniji, a kod nas još uvek ima objavljene samo dve knjige: Okean iznenađenja (LOM, 2000) i  Mesec i ognjeno srce (SKC, 2002).



Zograf se najpre (devedesetih) probio u Americi, u to vreme dosta zatvorenoj za evropske autore. Iako kaže su njegovi stripovi "neka vrsta psihološkog dnevnika" koji ne pretenduje na pravu objektivnost, knjiga Life under sanctions (Život pod sankcijama) koju je 1994. izdao Fantagraphics Books, najznačajniji svetski izdavač alternativnog stripa, izazvala je dosta reakcija jer je prikazala ratove u bivšoj Jugoslaviji iz perspektive običnog čoveka. Nekoliko godina kasnije, čuveni pajtonovac Teri Džons posredovao je da se objave pisma koja je Zograf slao prijateljima širom sveta za vreme bombardovanja Srbije. Uprkos uvođenju stripa kao nastavnog predmeta na Univerzitetu umetnosti, po mišljenju Zografa kod nas još ne postoji prava strip scena: "Ono što je dobro jeste to da se skoro niko više ne bavi pitanjem da li je strip umetnost ili ne, to je postala jedna suvišna rasprava. S druge strane, nema dovoljno prostora za objavljivanje."



Zograf je već neko vreme stalno angažovan u nedeljniku Vreme, što donosi dozu sigurnosti, ali i izazov da svaki put pred čitaoce izađe sa novom i zanimljivom pričom. Da u tome uspeva, pokazuje podatak da radove iz Vremena u Italiji objavljuju u serijama, a najveći hrvatski izdavač VBZ objavio ih je u ediciji knjiga koje preporučuje Miljenko Jergović, popularni hrvatski pisac. Pored toga što reflektuju život u današnjoj Srbiji, Zografovi stripovi često za temu imaju prošlost, i to osvetljenu iz neočekivanih uglova. "Ono što mene lično uzbuđuje u vezi s artefaktim iz prošlosti jeste traganje", kaže i dodaje da su buvljaci mesta koja čuvaju dragocene tragove prošlosti.



Serija radova posvećenih proučavanju snova i snoviđenja donela mu je nadimak The Dream Watcher (Čuvar Snova), koji mu je dala Američka asocijacija Indijanaca na predlog poglavice Pearcing Eyes (Prodoran Pogled). Kada je u jednom momentu poželeo da njegovi crteži budu oživljeni kroz neki drugi medij, počeo je da sa suprugom Gordanom Bastom kreira unikatne vezove po motivima iz svojih stripova, koji su prošle zime bili izloženi i u Galeriji "O3one". "Tkanina je topao materijal koji jednostavno izaziva maštu na neki drugi način", kaže on.



Zograf je sarađivao i sa slavnim Robertom Krambom u izdanju "Jamming with Aleksandar Zograf", a ilustrovao je i novelu Išmail Vladimira Arsenijevića. Na pitanje šta je to što ga privlači zajedničkom radu, odgovara: "Mislim da je suština svake saradnje u mogućnosti ‘ukrštanja’ svog ega sa drugim, svoje poetike sa drugačijom."



Aleksandar Zograf je verovatno najpoznatiji stanovnik Pančeva.



"U mnogim malim gradovima postoje stvarno interesantne scene, koje često ne stignu do glavnih centara. Mislim da je Pančevo kvalitetan grad, iako se to možda danas ne vidi na taj način na koji će se videti za neku godinu", kaže Zograf. Iako više nema vremena za uređivanje godišnjeg festivala autorskog stripa, Zograf je postao jedan je od urednika kulturnog prostora „Elektrika“, koji će, kako kaže, "biti katalizator nekih drugačijih ideja".

(Tijana Spasić)