Pretraga

Postavku čini pedesetak slika rađenih tehnikom ulje na platnu,  sa temama pejzaža, mrtve prirode, portreta itd. Istoričar umetnosti Dejan Đorić je o slikarstvu Anatolija Ivakina i njegovom dubokom poštovanju prema  ruskoj tradiciji slikarskog i vajarskog realizma, u tekstu za katalog izložbe između ostalog istakao: „Kod Ivakina i njegovih saboraca, manje je krutog oponašanja prirode, preciznosti i detaljisanja, a mnogo slobode i ekspresije, poleta u potezu, skoro do apstrakcije. Ivakin ne prenosi mimetički predstavu na platno, već svoj utisak o viđenom, svoj doživljaj a ne faktografiju i doslednost podataka. Ne treba ga svakako shvatiti kao impresionistu, premda u njegovom opusu ima mnogo od plenerizma. On je pre svega realista moderne, slobodne vrste. Njegov tematski opseg je isti kao kod drugih realista: pejzaž, veduta, marina, portret i mrtva priroda, posebno je istanuta ona sa cvećem. U tom svetu vrsnih realista, u ruskom živopisanju, nema mesta za mrtvu fotografiju kao polazište, već za sam život. Zato se u ruskoj umetnosti hiperrealizam nikada nije primio, američka materijalistička, često vulgarna varijanta realizma je prezrena. Stoga su kod Ivakina vidljivi potez i sloboda u iskazu.

    Ovaj slikar pripadnik je treće generacije ruskih majstora koji su izabrali Srbiju za svoju drugu otadžbinu. Prvu čine sjajni beli emigranti, koji su preporodili ceo kulturni život u Beogradu između 1918. i 1940, druga generacija su njihova deca (Igor Vasiljev, Leonid Šejka, Olga Olja Ivanjicki, Marklen Mosijenko i Đorđe Prudnikov) a zatim dolaze mnogi znani i neznani slikari koji naročito posle Perestrojke biraju slikovitu, toplu i prijateljsku Srbiju za stalno ili privremeno boravište. Anatolij Ivakin je ovde došao kao istaknuti, uspešni stvaralac i time je njegovo priznanje našoj likovnoj sceni i sredini veće“.

Izložba će trajati do 15. septembra 2020. g, a svi posetioci se mole da poštuju mere zaštite u skladu sa zvaničnim preporukama. Nošenje maski je obavezno.



Rođen 1950 g. u gradu Korkino, Južni Ural, SSSR.

1967-1974 – studirao i diplomirao na  Arhitektonskom fakultetu u g.Sverdlovsku.

1974-1976 – radio kao predavač na Arhitektonskom fakultetu u g.Sverdlovsku.

1976-1983 – obavljao poslove diplomiranog arhitekte, glavnog arhitekte projekata i glavnog arhitekte grada Toboljska.

1983-1990 – radio na dužnoti zamenika generalnog direktora za izgradnju fabrike petrohemije u g.Toboljsku.

1990-2003 – rukovodio projektovanjem i izgradnjom različitih komercijalnih i industrijskih objekata u Moskvi, Sankt Peterburgu, Tjumenju, Toboljsku i Surgutu u saradnji sa odeljenjima kompanije "Braća Karić".

2004-2009 – radio kao glavni i odgovorni arhitekta projekata,zamenik generalnog direktora projektnog preduzeća „A.K.CentrProekt“, a takođe i kao vodeći projektant na objektima u Moskvi, Krasnodaru, Ufi, Minsku.

Od 2009. godine do danas – slobodni umetnik.

Od 2015. godine stalno nastanjen u Beogradu i bavi se slikarstvom i grafikom u svojstvu slobodnog umetnika.

Učesnik je brojnih slikarskih kolonija (više od 50) u Srbiji i drugim zemljama u regionu.

Personalne izložbe u Beogradu: u Ruskom domu, Blok galeriji 45, Domu Vojske Srbije, Galeriji 73; u gradovima Subotici, Zrenjaninu, Kanjiži, Topoli i kao i učešće na mnogobrojnim kolektivnim izložbama u Srbiji.

Od 2011.g je stalni član projekta Mirjane Stojanovič – „Srbija sa palete ruskih umetnika“ i redovnih godišnjih izložbi u Ambasadi Srbije u Moskvi, RF.