Pretraga

Nakon podrobnog uvida u prispele radove, diskusija i konsultacija, žiri je doneo sledeće zaključke: na VI EX-YU konkurs za grafiku na temu "Utisci"  prispele su 142 grafike, 142 autora, od kojih su 111 magistri, profesori i poznati umetnici, a samo 31 student grafičar.  Žiri je radio u sastavu:  istoričar umetnosti i likovni kritičar, umetnički direktor, urednik i kustos galerije Grafički kolektiv u Beogradu Ljiljana Ćinkul,  magistar grafike i slobodni umetnik Ranka Lučić-Janković, magistar grafike, redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu Branimir Karanović.  Za izložbu i katalog žiri je izabrao je 53 grafike ( 44 u kategoriji najbljeg grafičara i 9 u kategoriji student grafičar) i dodelio sledeće nagrade u dve kategorije,



za najboljeg grafičara:

I   nagradu u iznosu od 800 evra dobio je Slobodan Knežević, za rad "Bez naziva", drvorez

II  nagradu u iznosu od 700 evra dobila je  Lidija Antanasijević za rad "Inner Mediation", kombinovana tehnika: fotogravura, bakropis

III nagradu u iznosu od 600 evra   dobila je Sunčana Sminchen za rad „Impresija", bakropis



za najboljeg studenta grafičara:

I   nagradu  u iznosu od 500 evra dobio je  Saša Vasić za rad "Bez naziva", kombinovana tehnika, linorez, linogravura

II  nagradu u iznosu od 400 evra dobila je  Andrijana Danilović za rad "Oni", linorez

III nagradu u iznosu od 300 evra dobila je  Viktorija Banda za rad "Bez naziva", bakropis

autor konkursa, Nataša Brkić, akademski slikar



VI EX-YU KONKURS ZA GRAFIKU



Šta je grafika danas, u 21. veku?

 

Danas se može reći da je oko pola veka prošlo od Periklovog doba za grafiku. Naime, primena novih medija i tehnologija, kao i uslovljenost tržišne ekonomije, bitno su uticali na promenu statusa grafike i njenu problematiku na trusnom terenu vizuelnih umetnosti. Kraj 20. i prve decenije 21. veka obeleženi su živim umetničkim procesima na veoma izmenjenoj umetničkoj sceni, a u tom kontekstu i medijske granice se rastvaraju. Tako, Ričard Nojs, poznati umetnički kritičar iz Velike Britanije, smatra da su "granice mnoge i raznorazne i da pružaju širok spektar za akademske diskusije, polemičke tvrdnje i konstantnu razmenu mišljenja". Zato i intriganto pitanje Šta je grafika danas, u 21. veku?, sa dominacijom novih medija i promenjenom estetičkom diskursu, postaje imperativ vremena.                                                                  

Ogledalo naše stvarnosti je u praksi u kojoj respektabilne manifestacije posvećene umetnosti grafike (npr. Bijenale grafike u Ljubljani, najstariji u svetu) modifikuju svoje programske koncepcije do tačke koja označava veliku fleksibilnost i faktički gubitak kontinuiteta. To je tačka u kojoj grafika postaje svaki štampani materijal i/ili jedan od pojmova koji živi još jedino u istoriji umetnosti i enciklopedijama. U tom kontekstu, nije grubo reći da su od nekih velikih izložbi i projekata posvećenih grafici ostali samo naslovi. Ipak, uprkos ovim činjenicama, rađaju se i stvaraju nove generacije umetnika čiji utemeljeni autorski principi i ubedljiva profesionalna posvećenost opravdava Nojsov (i ne samo njegov), stav da je grafika najfascinantniji deo moderne umetnosti.

Uprkos iskrenom zalaganju za afirmaciju grafike koja nas hrabri u mnogim prilikama, ovo vreme ipak nije upadljivo naklonjeno ovoj oblasti stvaranja. Ipak, grafika je još uvek i deo umetničke tradicije, a na domaćem terenu danas ima više institucija – visokih škola i muzejsko-galerijskih punktova – u čijim programskim shemama ovoj likovnoj disciplini pripada određena pozicija.

Poznato je da umetnike često štiti od banalnosti tekućih događaja donkihotovski zanos i iskreno zalaganje za određenu ideju i estetske principe. Između ostalog, umetnici su gotovo uvek prvi koji imaju potrebu, volju i osetljivost da predstave svoj rad, da uspostavne komunikaciju, da se umreže u novi koordinatni sistem relacija, kako bi premostili nove političko-geografske jedinice/republike nastale modifikacijom nekadašnje zajedničke države.

Tako, ovaj EX-YU konkurs za grafiku, danas u svom šestom izdanju, predstavlja utemeljenu instituciju koja je jedan od punktova za promociju i afirmaciju savremene grafičke produkcije kod nas. Paralelno problematizujući rad afirmisanih umetnika i mladih, studenata završnih godina umetničkih akademija, ovaj konkurs predstavlja različite grafičke škole koje deluju i centrima ex-Yu prostora, različite vizuelne narative, kao i fluktuaciju diskurzivnih sličnosti koje u živoj stvaralačkoj praksi predstavljaju jedinstveni duh vremena. Veoma mudro organizatori u konceptu ovog konkursa načinili su nekoliko značajnih koraka, jer pored izložbe i šest novačnih nagrada oni u isto vreme formiraju, već šestu godinu, i sopstvenu kolekciju koja će svakako biti dragoceni fundus za izučavanje savremene grafike. Malo li je?...    Beograd, 27. novembra 2012. Ljiljana Ćinkul

Izložba  grafika šestog EX - YU Konkursa za grafiku otvara se u utorak, 4. decembra u 19.00 Galeriji SKC Novi Beograd.