Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Iz arheologije sećanja

U ponedeljak, 20. jula u 20 časova u Galeriji Zvono otvara se izložba umetnica iz Makedonije, (Monika Motevska, Vana Urošević , Dijana Tomić Radevska), pod nazivom, "Iz arheologije sećanja".

 


Sam naslov projekta referiše na svojevrsnu tautologiju, u kome autorke, kroz sopstvenu intimu, reaktualizuju i transferišu uvek drugačiju i konstantno živu kulturnu baštinu, reafirmišući je u savremenom informatičkom društvu. Stilski i medijski, različito koncipirani, njihovi pojedinačni naslovi i koncepti, uzajamno korespondiraju stvarajući koherentnu celinu. Instalacijama, videom i objektima, sva tri koncepta kao u perpetummobile povezuju generalni projekat.


Projekat Monike Moteske, Apokalipsa usredsređuje se na uspomene iz sopstvenog detinjstva i na poredjenje tih uspomena sa detinjstvom nje­ne dece. U imagi­nar­nim sfumatiranim pejzažnim ambientima (digitalni printovi na platnu, dimenzija 60 h 90 sm), njena camera obscura  sin­hro­­ni­­zuje prošlost sa vremenom sadašnjim i budućim. Kolažiranjem starih i novih borbenih rekvizita u okviru jedne foto­gra­fije, ona priču starih bajki presvlači u ružno ruho sav­re­menih (des­truk­tivnih) bajki.



U projektu Vane Urošević, Fobični objekti , izvezeni likovi, na obojenim svilenim jastučni­ca­ma i njihove svilene rukavice-ruke,  izvedene u različitim po­za­ma, ukra­šene bižu­te­ri­jom i in­sektima, (smeštene ispod svakog portreta u poseb­nim zastak­lje­nim kasetama) asociraju na nekadašnje relikvijare. U oku posmatrača one istovremeno emaniraju patiniranom  le­potom i uz­vi­šenošđu, ali i osećanjem straha i nelagod­nosti. Arhiv svojih ličnih fobija Vana Urošević proširuje pretpostavljenim strahovima svojih "pro­ta­go­nista", (proširujući ga i autodijagnosticiranim fo­bijama različitih kuratora).



Kroz frag­men­tarne otis­ke svog tela Dijana Tomić-Radevska pro­jektom Drama-gesta nagoveštava prepoznavanje odabranih tra­go­va pokreta iz umetnič­kog pamćenja savremene umetnosti. Jednos­tavna teh­nička obrada gipsanih skulptu­ra-objekata nije njen imperativ.  Kroz fragmentovani govor, ona se obraća pre sve­­ga svome telu, suge­ri­šući time recepciju citiranih frag­­me­nata. Vi­deo projekat, (DVD, 2.35  ženskim ko­račanjem niz stepenice koji formalno alu­dira na Di­ša­na i Rihtera,  odnosi se na putovanje individue kroz tunel ži­vota.



Stilski (i medijski) različito koncipirani i artikulisani, njihovi koncepti sup­tilno in­ter­feriraju. Svaka od umetnica u svom mediju citira već vidjene realno-virtuelne li­ko­ve i ob­like, intimizirajući i pripitomljavajući (sop­stve­nu i tudju) kulturnu baštinu. U nji­ho­vim frag­mentarno "reak­cen­tovanim" priča­ma, one stupaju u uzajamni dijalog, prelazeći iz jed­­nog konteksta u dru­gi, iz jednog medija u drugi, čime zaokružuju ce­linu  koherentne nara­tivne strukture globalnog projekta.


 

Datum objavljivanja: 17.07.2009.