Pretraga

"Proputovati deset hiljada milja korisnije je nego pročitati deset hiljada stranica knjiga", kaže kineska izreka. Lično iskustvo ostaje neprocenjivo, uz jednu suštinsku razliku - onu između turiste i putnika. Jer putnici nikada ne pomisle da su stranci. Još od davnih dana ljudi su uvek bili znatiželjni i voljni da putuju. U početku, samo su retki imali tu priliku da, upoznajući druge svetove, učine i svoj svet bogatijim za iskustvo više, dožive svojevrsnu emociju o tome da njihov pogled na svet nije i jedini, i saznanje da nakon proživljenog više nikada neće biti isti. U to vreme, priče onih koji su se vraćali izazivale su raznolike emocije. U XIII veku, Marko Polo doneo je iz Kine prvi papirni novac, pričao o tome kako se Kinezi svakog dana kupaju i jedu pirinčane rezance. Nakon izlaska njegove knjige o životu na dvoru Kublaj kana - „Il Milione“, dokumentovane crtežima i artefaktima prozvali su ga „Marco, il Milione“ („Marko, hiljadu laži“), jer su se njegove priče sa Dalekog istoka Evropljanima činile isuviše nestvarnim. Umesto često neukih i nepreciznih crteža, danas je dokument putovanja - fotografija. Moćan, predivan medij ne samo da beleži stvarnost koja se prilikom nekih nezaboravnih putovanja pred nama stvorila, već nijanse i oblike pejzaža, pokrete i emocije ljudi, njihove običaje i umetnost, i sve zajedno ih putem vizuelnog zapisa neizbrisivo beleži u našim sećanjima. U najvećem starom gradskom jezgru u Evropi, u Napulju, širom siromašnog „Španskog kvarta“ (Quartieri Spagnoli) emocije stanovnika izražavaju ulični grafiti. Umetnost oslikavanja (najčešće) zidova, svojevrsne objave i parole čiji najraskošniji primerci mogu da se vide samo tridesetak kilometara od Napulja u antičkoj Pompeji i Herkulanumu, nastala je mnogo pre našeg vremena. Istorija i umetnost Evrope, Mediterana i Bliskog istoka, od antike i srednjeg veka do danas, ljudi, običaji i građevine koje se često savršeno uklapaju u bezvremene pejzaže, i sudar civilizacija, u nekim od putnika izazivaju onaj čudesni osećaj sete - emociju koju najčešće i najlepše može da opiše fotografija.

Ivana Dukčević diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu 1992. godine, na odseku scenskog kostima i do sada je realizovala nekoliko samostalnih i učestvovala na više grupnih izložbi. Autor je preko stotinu putopisnih fotografija objavljenih u časopisu Travel Magazine, kao i 12 putopisnih knjiga. Časopis National Geographic/Srbija, dva puta je objavio njene putopisne fotografije kao fotografije meseca.