Pretraga

Poslednji ciklus slika Žakijevog opusa predstavlja analitičnu fazu na planu ličnih rukopisa njegovog slikarstva. Inovaciju u njegovim novim delima čini pre svega način realizovanja likovne ideje. Glavna preokupacija/ideja je podstaknuta objektivnom stvarnošću „grudve” koja se delom nadovezuje na prethodne faze slika. Mada ih treba tumačiti isključivo kao likovni fenomen, linije i tekst deluju suptilno na posmatrača. Prigušeni kolorističkom organizacijom, ovi elementi koji ponekad prelaze i u samostalnu realnost, sugerišu i jednu duhovnu dimenziju koja je važna kompozicija Žakijevih slika.  Za razliku od ranijih slika, Žaki se sada donekle približava narativnosti, gde je snaga likovnog izraza na zamišljenim predmetima - „grudvama”, stvaranju sveta vrlo jednostavnih materijala - naslikanih izvesnom lakoćom i obeleženih ličnom notom. Ovaj ciklus je korak dalje od njegovih dosadašnjih dostignuća (mrtve prirode), obogaćen onim što bi moglo da se nazove neposredno iskustvo tj. rezultat neposrednog istraživanja u prirodi. Žaki izbegava konfrontaciju između novog pojma apstrakcije i klasičnog slikarstva kojem je više naklonjen.



Likovni umetnik, Ištvan Žaki (Bačka Topola, 1942), školovao se u Višoj školi, u Prištini. Jedan je od osnivača Međunarodne umetničke kolonije „9+1” u Staroj Moravici, umetničke kolonije „Bucka-Ganjo” u Subotici i član Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Učesnik je samostalnih i kolektivnih izložbi, kao i likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu. Godine 1968. dobija nagradu mladih vojvođanskih slikara, 1978. nagradu Umetničke kolonije Bačka Topola, 1981. nagrade „Nađapati Kukac Peter” i Umetničke kolonije Bečej, 1992. nagradu „Ač Jožef” a 2006. Forumovu nagradu za likovnu umetnost. Osvaja nagradu umetničke kolonije „Hajdubesermenj” a zatim dobija prvu nagradu na takmičenju minijatura „Sin-Folt” u Kapošvaru. Od 2007. do 2020. godine vodi Umetničku koloniju Bačka Topola. Na početku karijere, šezdesetih godina, njegov rad odlikovala je lirska apstrakcija, zatim sledi period figuralne kompozicije, tzv. „doba lutaka”, koje obrađuje tokom šesnaest godina. Kasnije prelazi na pejzažno slikarstvo koje odlikuje mešavina linija, struktura i znakova. Sada obrađuje teme mrtve prirode: plodovi, grudve, odlomci teksta pojavljuju se na njegovim raširenim površinama. Živi i stvara u Bačkoj Topoli.