Pretraga

Zidna instalacija (Bez naziva, 2006) Vanje Perović nameće se posmatraču na neobičan način. Svojom prezasićenom zaslađenošću i dementiranom dopadljivošću nemoguća kompozitna forma životinja od jambolije ni na koji način ne podseća realističke predstave animalnih formi (npr. Predstave Bremenskih muzikanata Katarzye Kozyre) Vanjine životinje su dosledno artificijelne – predstavljanje je ovde svedeno na nulti stepen, jer oblik ovih životinja (lija, guska, krava, mačka, svinja, kengur, zec) je citiran. Sam izvor za citat podjednako je artificijelan – umetnica je koristila menadžeriju sa dečijeg lenjira. Ovaj najoskudniji šablon sveo je životinje na najrudimentarnije oblike, ne samo da nisu predstavljene realistički, one lice ovde jedna na drugu, oduzimajući mogućnost prirodnom bogatstvu oblika jedan u drugi nije stvorilo neki bolji stilizovani izraz, naprotiv,u ovakvom šablonskom prikazu svaka lepota forme je uskraćena i osiromašena. Vanja ovu premisu dovodi do apsurda tako što životinje stavlja u vertikalnu kompoziciju.One bukvalno stoje jedna drugoj na glavi – podcrtavajući svoju udaljenost od prirode.Izbor materijala – kičaste jambolije koja u dezenu kravlje kože u belo i ljubičasto – doprinosi ukupnom efektu.

Umetnica kreira total environment uz  komade nameštaja (koje sama pravi i oblaže jambolijom drečavih, veštačkih boja) i tapete polazeći od kič estetike dekoracije sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka u kojoj veštačke boje i veštački materijali su pružili instant udobnost i ovu, naglašenu zaslađenost.Ona ostvaruje snažan vizuelni utisak koji u sebi sadrži artikulisanu pobunu protiv svakog ukalupljivanja i koji potenciranjem, dovođenjem do maksimalnih vrednosti ovakve vrste kiča dovodi ga do svoje suprotnosti – posmatrača blago upozorava na njegovu zavodljivost.