Pretraga

Koncept postavke je zamišljen kao njihova ilustrovana korespodencija, dok je sam sadržaj izložbe zasnovan na analizi i ličnim interpretacijama životnih ciklusa i različitih uloga u njima, pri čemu je život posmatran kao svojevrsno igralište. Svaka od ove tri umetnice, na svoj način, vođena sopstvenom poetikom, učestvuje u sklapanju zajedničke figurativne hronike koja beleži dragocene momente ličnog iskustva transponovane u univerzalne teme igre, roditeljstva, detinjstva, promene. Beatin doprinos izložbi se ogleda u „skicama“ iz detinjstva u kojima se prepliću drama i ironični humor. U središtu Magdaleninih ostvarenja nalazi se detinjstvo i roditeljstvo gledano očima majke. Dragana svoje igralište pronalazi u scenskom nastupu gde atmosfera gradi osećaj beskonačnosti prostora i stamenosti postojanja tela u njemu. Postavka obuhvata oko trideset crteža rađenih kombinovanom tehnikom i nešto manji broj skulptura izvedenih u bronzi, terakoti i drvetu. Ovaj projekat je svoje prvo predstavljanje imao u januaru 2015. godine, u Egeru ( Mađarska), u galeriji biblioteke Šandor Brodi. Po drugi put izložba je predstavljena publici u Kikindi, u galeriji Terra, tokom maja I juna 2015. godine.  Svaki put izložba dobija na svojoj obimnosti jer je projekat Igralište u stalnom unutrašnjem kretanju – likovna korespondencija između umetnica još uvek traje, razvija se, odvija.

 



 



Magdalena Miočinović Andrić (1972.) je tokom studija filozofije započela svoj umetnički rad učestvujući u pozorišnim radionicama trupe KUD – NIKUD. Radila je na scenografiji, izradi plakata i osmišljavanju kreativnih radionica. Diplomirala je  vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2003. Tokom studija dvaput je nagrađivana godišnjom nagradom fakulteta za skulpturu u materijalu - za skulpturu u drvetu i skulpturu u metalu. Član je ULUS-a od februara 2004. i ULUPUDS-a od 2012. Živi i radi u Beogradu, kao samostalni umetnik.

 



Dragana Stanković (1974.) je diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Vladimira Komada. Bila je stipendista fonda Madlena Janković. 2002.godine dobila je stipendiju Italijanske vlade za kurs specijalizacije koji je završila iste godine na Fakultetu lepih umetnosti u Rimu. Član ULUS-a i ULUPUDS-a. Veliki broj njenih skulptura nalaze se u privatnim kolekcijama u zemljma širom sveta: u Austriji, Nemačkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Italiji, Danskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Kanadi...

 



Beata Roštaš (1979) je na Univerzitetu umetnosti u Pečuju diplomirala vajarstvo a doktorirala u je Ankari. Učestvovala je na mnogim samostalnim, kolektivnim izložbama i  internacionalnim simpozijumima skulpture. Član je Udruženja umetnika u Mađarskoj i stranih asocijacija umetnosti. NJene skulpture se nalaze širom sveta.