Pretraga

Izložba se sastoji od 16 ilustracija iz tri Hagade, a većina potiče iz čuvene Sarajevske Hagade, rukopisne knjige iz XIV veka. Sarajevska Hagada već vekovima privlači pažnju javnosti zbog lepote minijatura, ornamenata, izduženih figura i neobične sudbine. Postavka će biti izložena tokom meseca aprila. Ulaz slobodan. Radno vreme Galerije Instituta Servantes je svakog dana od 10-20h.

Hagada (hebrejski) ili agada (aramejski) znači priča, kazivanje. Vremenom je Hagadom nazvana obredna knjiga, Hagada Šel Pesah, namenjena kućnom obredu iz koje se čitaju, u toku prve večeri jevrejskog praznika Pesah, biblijski odeljci, molitve, himne, rabinska literatura. Pesah (hebrejski) je praznik oslobođenja Jevreja iz egipatskog ropstva. Centralna proslava praznika počinje Seder večerom u kojoj učestvuju svi članovi porodice i tokom koje se čitaju Hagade. S obzirom da je Pashalna Hagada korišćena isključivo za kućni obred, kao lični predmet, nije bila strogo podvrgnuta zabrani figuralnih prikaza poput drugih sinagogalnih kodeksa. Od XIII veka tradicija ukrašavanja Pashalne Hagade doživela je veliku ekspanziju, naročito otkrićem štampe, koja ne jenjava do današnjih dana. Za mnoga jevrejska domaćinstva svojina Hagade je bio luksuz. Jedino su bogati Jevreji, pogotovo španski sefardi koji su bili bliski dvorskim krugovima, mogli da prate modu iluminiranja knjiga. Jedna od najdragocenijih je Sarajevska Hagada, rukopisna knjiga iz Barselone.

Neprevaziđena i čudesna Sarajevska Hagada nastala je sredinom XIV veka, u zlatno doba Španije. Za nju se vezuju brojne misterije. Pored misterije kada i gde je nastala, mala je i misterija i ko ju je u stvari oslikao. Ako je bio Jevrej, kako se usudio slikati ljudske likove, a ako je bio hrišćanin, ko mu je davao instrukcije? Takođe, već prva strana Hagade zbunjuje. Na prvoj slici u XIV veku zemlja je prikazana okruglom. Zbog takve pretpostavke Giordano Bruno je 200 godina kasnije gorio na lomači.

Sigurno je samo da su bogate ilustracije pratila tumačenja učenih ljudi tokom proslave Pesaha i na taj način jevrejska vera je prenošena sa roditelja na decu, iz generacije u drugu. Osim što se vezuju mnoge, do danas, neodgonetnute misterije za Sarajevsku Hagadu, ona ima i zanimljivu sudbinu. Ova bogato ukrašena Hagada preživela je izgon Jevreja iz Španije 1492. godine. Prvi sledeći podatak je beleška iz 1609. godine iz koje se vidi da je knjigu pregledao cenzor iz Rima. Zemaljski muzej iz Sarajeva, u kome se Hagada i danas čuva, otkupio je ovaj rukopis 1894. godine od Jozefa Koena. Nikada Hagada nije bila javno izložena. Uvek se čuvala na posebnom mestu i bila dostupna samo očima izabranih. Nakon ulaska nemačke vojske u Sarajevo, jedan od prvih predmeta koji su zatražili bila je upravo Sarajevska Hagada. Dovitljivošću Joze Petrovića, tadašnjeg direktora, Sarajevska Hagada je sačuvana. Nakon rata pojavljuju se legalna, ali i piratska izdanja reprinta u izdanju Svjetlosti i Prosvete. Prvi izbor reprodukcija iz Sarajevske Hagade štampan je 1953. godine.

Istraživači koji se bave Sarajevskom Hagadom ukazivali su na lepotu minijatura, na lepotu ornamenata kojima je ukrašen tekst i na posebnu izduženost figura. Beogradska publika imaće priliku da uživa u čak 14. ilustracija iz Sarajevske Hagade koje čine ovu izložbu. Ova izložba predstavlja deo istoimene radionice koja je tokom februara organizovana na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u saradnji sa Jevrejskim istorijskim muzejom.