Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Grafike Gordane Petrović

U sredu, 1. oktobra u 19 sati biće otvorena izložba grafika Gordane Petrović u Galeriji ULUS, Knez Mihailova 37. Beograd. Izložba traje do 14. oktobra.

 


Parabola o drvetu, vodi, senki




"Čovek zagledan u svet oko sebe, hteo ili ne, mora da prizna očigledno: iako je i on u „svemu tome“, ipak određena izdvojenost postoji. Postavlja se, najpre, pitanje kako proniknuti u svet koji mirno stoji – postoji, na prvi pogled, krajnje nezainteresovan za posmatrača. Jeste da je i čovek u toj igri, svakakoje jasno da je i njemu ponuđeno mesto i samo treba da se opredeli. Ali, to je pretpostavka. Iza tihog neuzvraćanja pogleda – ne zna se da li nas „gledano“ gleda – i ravnodušnosti stoji vreme. Drvo ima tu moć da stari na način sličan čoveku. Ja bih podsetio na znameniti roman „Gospodar prstenova“ i na Ente. Jesu spori, ali su zato skoro večiti! Ljudski vek ima brzinu no i prolaznost. Sličnost starenja se ogleda u liku: naboranost i određena „zgužvanost“ postoji na obe strane. Samo je izgled čoveka koji odlazi dramatičniji. Da li stari voda? Kakav je odnos njenog tihog ili bučnog kretanja prema činjenici da se noć i dan neprekidno smenjuju, da se neprekidno menjaju i godišnja doba: od okovanosti ledom do ugrejanosti od letnjeg sunca je mala vremenska razlika, ako se podsetimo na večnost. Ali, s obzirom da nije uvek ista voda u pitanju već samo Voda – pojam, element, onda vreme praktično, ono merljivo, ne postoji. Slično je i sa senkom: ima je i nema je. Nestane nenadano iako se misli da sve na svetu ima senku – sem Petra Pana. Kaže se: ona je tu. Podrazumeva se. Imaju li reči senku? Crtež?

Ljudi se u komplikovanim odnosima postojanja i različitih oblika njegovog bića snalaze tako što se služe indirektnim oblikom sporazumevanja. Izmislili su simbole, jezike, reči. Izmislili su muziku, matematiku, fiziku, umetnost. Tako se bore sa neumitom i njegovom beskrajnom moći. Taj indirektni oblik sporazumevanja sadrži čitav niz konvencija, to su mnogobrojne mudrosti koje se ne stiču lako. Nisu nasledne i nema svaki čovek podjednake mo ći da prodre u tajnu koja mu je ponuđena, na dohvat ruke. Od slučaja do slučaja raste ili slabi zaborav. Nestaju čitavi narodi,civilizacije. Umesto njih ostaju nekakve istorije, ali, one su nedovoljne. Džasper Džons s pravom upućuje na tegobnu istinu: "Istorija je pamćenje, ali se pamćenje sastoji iz fragmenata." Ta činjenica objašnjava zašto se mnogo toga svakodnevno zaboravlja. I još nešto: istorija se ne bavi pojedincem, osim u smislu sinegdohe. Zato preostaju simboli i simboliotičko komuniciranje. Samo tako se može shvatiti pesnik Mandić koji kaže: "Pred crkvom stojim i ćutim!" Uzalud se pita o dobi raškog slikara – nikada neće saznati tajnu. Ali sama zapitanost je dovoljna da se uspostavi most između tolikog vremena! Simbolično kazivanje nas upućuje i na Borhesa. Šta sanja vreme? I da li vreme ima pamćenje?

Mnoga pitanja izaziva stvaralaštvo Gordane Petrović. Najpre, ono, koje bi i Aristotel postavio: odakle joj moć da stekne toliko znanje da joj je tehnee savršeno? Njena dela ne ostavljaju nikakvu dilemu – samo treba vladati veštinom gledanja i snalaženja u simbolici jedne takve umetnosti kao što je slikarstvo i kao što je, unutar njega, grafika. I unutar nje suva igla. Od stvari koje su nastale od drveta, do drveta koje zauzima svoje mesto pod suncem, do vode i ogledanja drveća u njoj posmatraču preostaje samo da se "snalazi". Linije i površine, crno-beli odnosi i blaga obojenost, nijansiranje, samo su elementi kojima se umetnica služi. Nije ih izmislila ali je zato našla sjajan razlog da ih upotrebi(ljava) na svojstven način. Pada u oči kako "kadrira" i na koji način pojedine elemente smešta u prostor. Pada u oči i to da je ne plaši dvodimenzionalnost grafičkog lista, već se stiče utisak da ona insistira na tome. Postojanje senki pokadšto produbi i stvori iluziju o trećoj domenziji. Da li su bitni nazivi pojedinih dela? Ciklusa? Kako se uzme. Ovde bih istakao činjenicu da "lica" kao što su drveće i drvo, reka i senke daju dovoljan doprinos dramatici. Možemo je tumačiti kao simboliku i parabolu o vremenu u kojem živimo. Možemo je shvatiti kao filozofsko pitanje o trajanju. Ali, jedno je sasvim jasno: sve zajedno je čin kojim smo pozvani da se divimo običnim i svakodnevnim pojavama. To će nam bez svake sumnje dati potrebnu životnu radost. U tišini njenog grafičkog "pojanja" ima dramatike, ali nenametljive. Ima radosti postojanja i ima Vas, poštovani posmatraču! Samo se pronađite.

Tehnika suva igle, kojom umetnica suvereno vlada, izuzetan osećaj za sliku i slikovno pruža veliko zadovoljstvo. To što je iza nje nemerljiv rad, energija o kojoj mnogi mogu samo da sanjaju, ubeđenost da je stvaralaštvo pravi dokaz postojanja je nešto drugo. Ili treće. A možda i prvo... Tek, izložbe se nižu, nastaju dela iz dana u dan. Uspesi i sa njima večita radoznalost i želja da se pronađe apsolutni sklad između viđenog, misaonog i prezentacije čine ovo stvaralaštvo izuzetnim."

                                                                                                      Bratislav Ljubišić


Gordana Petrović je rođena u Batajnici 1959. godine. Na Fakultetu primenjenih umetnosti (Odsek primenjene grafike) diplomirala 1985. kod proesora Božidara Džmerkovića (Grafika) i profesora Bogdana Kršića (Oprema knjige). Od 1986. član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ulus); do 1996. slobodan umetnik, nakon toga na Fakultetu primenjenih umetnosti kao docent, a od 2006. kao vanredni profesor na predmetu Grafika. U originalnoj likovnoj grafici naročito intenzivno bavi se tehnikom suve igle, kao i litografijom na nazrnčanim aluminijumskim pločama.


Izložbe

Preko 130 značajnih kolektivnih izložbi u zemlji u toku dugog niza godina, od 1985. godine (Prolećne i Jesenje izložbe ulus-a, Majske izložbe grafike Beogradskog kruga i izložbe grafike malog formata u Grafičkom kolektivu, Oktobarski saloni, Prolećni i Jesenji saloni galerije Stara kapetanija, Izložba suvremene jugoslavenske grafike – Kabinet grafike jazu, Zagreb, Cetinjski salon jugoslovenske likovne umjetnosti 13. novembar, Cetinje, Trijenale jugoslovenske savremene grafike, Bitolj, Aktuelnosti u savremenoj srpskoj grafici, Herceg Novi, itd.)


 

Datum objavljivanja: 28.09.2008.