Pretraga

Radovi  su nastali u Meksiku, zemlji bogate likovne tradicije, realizovani u različitim tehnikama u Ateljeu za istraživanja i produkciju grafike „Karlos Olačea“ (Carlos Olachea), osnovanog 1984. godine koji radi u okviru Fakulteta za likovnu umetnost i dizajn Nacionalnog univerziteta i dvovekovne Nacionalne akademije „San Karlos“.  Atelje podržava istraživanje, otvara nove umetničke mogućnosti u domenu savremene grafike, katalogizuje, čuva i promoviše  urađene radove, ostvaruje profesionalnu saradnju sa obrazovnim ustanovama, muzejima, kulturnim centrima, učestvuje na konkursima i bijenalima u zemlji i inostranstvu. Pet  autora predstavljenih  na izložbi sa 31 delom imaju solidno umetničko obrazovanje, uspešnu karijeru, rođeni su i žive u Meksiku, učesnici su brojnih bijenala i radionica, dobitnici nagrada i priznanja. NJihovi radovi su odraz meksičkog podneblja, povezuju bogatu tradiciju sa savremenim likovnim izrazom, imaju prepoznatljiv rukopis, izuzetno vladaju grafičkim tehnikama.                               

Monika Gutieres Martines (Mónica Gutiérrez Martínez) senkama označava nesvesno i otuđeno u samoj ličnosti i okruženju.  Likovno ih materijalizuje  uvrnutim figurama čudovišta, dotrajalih tela  koja se kreću u senovitim prostorima i spajaju sa podlogom. Gama sivih i linije promenljive  debljine koje ostavlja litografska olovka doprinose utisku organske teksture izopačenih i agresivnih figura.                                                                                                                         

Eneida Ernandes Dominges (Eneida Hernández Domínguez) oblikuje organske  i geometrijske forme, apstraktni svet arhetipa ženskog principa stvaranja kao što su: voda, zmija, tkanje, zemlja, mesečeve mene i morske školjke. U grafičkom procesu  između ostalog koristi štamparske intervencije, isecajući i povezujući ih poput kolaža. Takođe koristi module za varijacije na istoj poziciji pomoću različitih boja. Time obogaćuje kompoziciju i iluziju nađenih dualiteta.                                                                                                                                            

Itsel Kasimiro Krus (Itzel Casimiro Cruz) serijom “Intimni objekti“ iznosi duboko lični odnos  i poredak. Na svakoj grafici kompozicija uključuje fioke i satove kao ulaz u realno nepostojeći svet zbog promenjene logike i fragmentacije objekata. Mada su objekti prepoznatljive forme (pokazivači vremena, ribe, kavezi, zupčanici, pisaća mašina) izmenom relacija dobijaju nova značenja u neograničenom polju mašte i pravo autora na sasvim intimnu logiku.                           

Dijana Morales Galisia (Diana Morales Galicia) teži predstavljanju urbanog preko crteža i grafike. Linijom kao glavnim izražajnim elementom postiže igru planova.  Dinamika u kompozicije ostvaruje uz privilegiju transparentnosti i svetlosti koja izbija iz tame. Likovno prvo osvaja prostor a onda ga oslobađa. Urbani ambijent bez prisustva ljudi, prostudiranih delova i celine, raščlanjen i sklopljen  sadrži dozu teskobe i složenosti.                                                                                                                                                                 

Marta Munjos  Aristisabal (Martha Muñoz Aristizabal), osetljiva na razgradnju  zemlje koja pati od neumerenosti radove zasniva na ponavljanju elemenata u omeđenoj površini. U okviru dvodimenzionalnog ne vezuje se za egzaktno ponavljanje  jedne matrice. Različitim omeđenjem  površine vizuelnog narativa prikazuje da se masa drugačije raspoređuje na istom mestu. Estetsko iskustvo pomaže upoznavanju mogućnosti našeg suživota na konkretnoj teritoriji. Martine dvodimenzionalne grafičke zastave imaju koncept umnoženih originala.