Pretraga

INDICIUM



LAGANIM KRETANJIMA DO BOŽANSKOG



Slala mi je zapise iz Azije. Latice reči, i prizore lakiranog sunca, na flis papiru.

Poslala mi je i i list sa bodi drveta, potomka onog pod kojim je Buda sedeo. Spavala sam uz taj list, nadajući se transcendenciji.

Tako se osećam i pred ovim slikama. Krećem se kroz njih puna nade. Kroz tamu, kroz svetlost.

– Gordana je budna.

Prastare su njene kosti; ona govori u prošlom i budućem vremenu istovremeno.

Sadašnjost je zamagljena, nepoznata. Kako možemo da ne vidimo gde smo sad? – Čim je prepoznamo već je prošlost.

Srele smo se u Čikagu, gde je Gordana došla sa Fulbrajtovom stipendijom. Posle više godina srele smo se opet, na Jadranu, u Istri. Brale smo divlje kupine, i nikako nam nije bilo dosta njihove slatkoće.

Žudim za slatkoćom ovog rada. Osećam pravac, i dok ga sledim, nalazim nove obrasce, nova znanja, koja me suočavaju sa sadašnjošću.

Ha, sad vidim!

– Gustina.

Gordana je jaka ptica, koja će očistiti vaše kosti, izbeleti ih i uglačati.

Stvoriti lepotu od onog što je nametnuto. Uraditi ono što je neophodno.

I sama je bila okrvavljena, pojedena i uglačana, i zatim vraćena, kao lopta od perja i kostiju koju sova ispljune.

– Tako čisto.

Tako čisto - njenim rečima:

„Bila sam danas u šumi, skupljala prvo kestenje ove jeseni. Ne sećam se kestenja u SAD, ali mora da ga ima, zar ne? Tako su lepi, još uvek vlažni i zaobljeni, i tako čisti. Najčistija stvar na svetu. Ova jesen je prelepa. Nadam se da si dobro.“

Laganim kretanjima do božanskog...

Dobro sam, a kako si ti?

                                                                                                                               Teri Zupanc, novembar 2016.