Pretraga

Marina  Radosavljević, istoričar umetnosti je u tekstu za katalog, o Jankovićevom konceptu  izlozbe „МИРИКЛ ИЗ СВЕЕТ“ između ostalog je rekla:“ Goran Janković se predstavlja večeras publici svojim crtežima, kolažima skulpturama rađenim u metalu i drvetu u duhu simbolizma. Njegove skulpture stoje kao geometrizovane crtačke ideje u prostoru koje provociraju maštu svojim oblikom i linijom. Ova linearna, transparentna dela sa figuralnim motivima nastala su od polovnih, odbačenih sirovina, drveta i metala, koje Goran Jovanović “oporavlja” i vraća ih potpuno transformisane. Kada radi u drvetu, on poštuje prirodu materijala, ne suprotstavlja joj se, već traga za asocijativnim oblicima koje najčešće nalazi u prirodi i religiji. Iako se skoro svaki preživeli metalni artefakt iz bronzanog doba u današnje vreme može smatrati „umetnošću“, bio on funkcionalan ili dekorativan, dela od metala vremenom su postepeno postajala sve više i više ukrasna, a manje korisna, što možemo i videti na postavljenim metalnim skulpturama Gorana Jankovića. Janković šrafovima daje moć govora – oni imaju nešto da kažu, zagrejani, kovani, savijani, umetnuti i spojeni, sa drugim metalnim delovima oni, tako iznova negovani i obrađeni, stvaraju nove odnose i situacije sa pričom o tugi, radosti, bolu i humoru. Stvorena je vrsta poezije. Svaki rad se može posmatrati kao najlepši objekt, iako je to često samo otpad na početku. Goran Janković ima dar da vidi onaj drugi sloj jednog bića koji najčešće stoji ispod onog trivijalnog, pod patinom ili prljavštinom, i otkrije ga u vidu nekog novog reda. On izvlači život beznačajnog postojanja, traži transmutaciju objekta i materijala, realizuje alhemiju stvarnog. Dijalog koji autor vodi između radova, kao onaj drugi koji se odigrava između prirode i njegove sopstvene prirode usmerava nas ka spoznaji simboličnog ili duhovnog značaja kojim odišu Jankovićevi svedoci, ratnici, znaci, saputnici, mesta za istraživanje.

Goran Janković živi i radi u Beogradu. Njegova dela pripadaju marginalnom, konceptualnom  i angažovanom simbolizmu.  Član likovnog kluba  „Đuro Salaj“ od  osamdesetih. Devedesetih je izlagao svoje radove na kolektivnoj izložbi u galeriji „Altamira“ na Umci, dok je sredinom 2000.godine učestvao u kolektivnoj humanitarnoj izložbi u „Galeriji `73“ u Beogradu.  Izlagao na dve samostalne kamerne izložbe tokom 2018. godine na VMA i u Reas pabu, kao i samostalnu izložbu u   Galeriji Kulturnog centra Čukarica. Njegovi radovi se nalaze u privatnim kolekcijama. Primljen na konkurs Narodnog muzeja Velikog Gradišta za tradicionalnu, 13. po redu, letnju izložbu koja je održana u julu 2018. godine, a u okviru koje su izloženi i izloženi njegovi radovi.                                                                               



  Izložba će trajati do 6. avgusta 2019. g