Pretraga

Goran Đođević

ORIGINAL I KOPIJA

Sećanje na jedan davni intervju

14.12-28.12.2022 Galerija ULUS, Knez Mihajlova 37, Beograd

Kopija je sećanje, a kako se sećamo prošlosti određuje našu budućnost. Pored toga, kopija neke Mondrijanove slike je istovremeno i apstraktna i realistička slika.   Ona od poznatog pravi nepoznato, potpuno suprotno od onoga što nam je donelo prosvetiteljstvo(modernost). A danas izgleda kao da  živimo u vremenu kada nam sve što smo smatrali poznatim postaje nepoznato. Drugim rečima, razlike između poznatog i nepoznatog (istine i laži, smisla i besmisla) postepeno prestaju da budu vidljive kao da više i ne postoje.

Ova je izložba zasnovana na sećanju na jedan intervju koji sam dao Slobodanu Mijuškoviću  objavljenog 1984 godine  u časopisu Moment br.2. pod naslovom „Original i kopija“. Kao ilustracije objavljene su tri fotografije: skulptura „Autoportret sa modelom“ iz 1979, zatim kopija slike „Glasnici apokalipse“  iz 1980  i fotografija sa javnog kopiranja Mondrijana u Narodnom muzeju 1983.     Svi ovi radovi su već bili izlagani u vreme kada su nastali. Kako sam se u skorije vreme vratio na ove radove praveći njihove kopije ka neku vrstu sećanja koje su zatim bile izložene u privatnom prostoru nedostupne javnosti, pomislio sam da bi bilo zanimljivo da se oni ovom prilikom prikažu zajedno u jednom prostoru. Tako je ova mogućnost da se napravi izložba u galeriji ULUSa bila prilika da se ovakva ideja i realizuje.                                                                                                       

Sećanje na jednog Mondrijana

Tema ove priče proizilazi iz Kompozicije II koju je naslikao Piet Mondrian u Parizu 1929. godine koja se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu i njene kopije koju sam napravio 1983. godine u istom muzeju,  inicirana brojnim kopijama iste slike koje sam počeo da pravim nedavno. Iako je u njenom centru umetničko delo jednog od najznačajnijih umetnika 20. veka, sama priča nema mnogo veze sa Mondrijanom ili istorijom umetnosti ili umetnosti uopšte. To je pre refleksija sećanja na ličnu prošlost i način na koji se sećanja mogu proizvesti i aktuelizovati kroz priču formiranu oko ove slike. Istovremeno ovim se pokazuje kako ono što je napravljeno kao umetničko delo može promeniti svoje značenje i ulogu i postati nešto drugo u zavisnosti od priče u kojoj se pojavljuje, u ovom slučaju kao oživljene uspomene mojih sećanja.                                                                                              

Autoportreti: Traktat o besmislu, II deo je izložba slika i crteža nedavno postavljenih u privatnom beogradskom stanu koji nije otvoren za javnost.

Izloženi radovi su detalji preuzeti iz serije kopija slike iz 1969. pod naslovom Glasnici apokalipse. Ove kopije su prvi put bile izložene pre 40 godina, takođe u jednom beogradskom stanu. Nekoliko godina kasnije su objavljene u filozofskom časopisu Theoria pod naslovom „Filozofski traktat o besmislu“.

U pismu urednicima iz 1981. napisao sam: „Ove kopije treba shvatiti kao materijalizovani izraz određenog stava koji je u svojoj suštini filozofski, ali za čije izražavanje se ne koriste slova, reči i rečenice“.

Mnogo godina kasnije, došao sam do zaključka da je lobanja na originalnoj slici u stvari moj autoportret, i odlučio da kao detalje naslikam kopije lobanja iz većeg broja kopija Glasnika apokalipse. One su sada su predstavljene na izložbi Autoportreti kao II deo Traktata o besmislu. –Goran Đorđević, Beograd, 19.03.2020

Glasnici-naopačke Traktat o besmislu – III deo

Posle nedavne izložbe „Autoportreti”, ovo je druga izložba na srodnu temu postavljena 5. jula u istom stanu u Beogradu, koja će ostati zatvorena za posetioce na neodređeno vreme.

Original i kopije                                                                                                   

Nekada davno u jednoj dalekoj zemlji desila se neobična izložba. Umesto originalnih umetničkih dela, kako je to u to vreme bio običaj, na ovoj izložbi predstavljene su brojne kopije iste slike nazvane „Glasnici apokalipse“. Za sve vrema dok je trajala  samo nekoliko ljudi je došlou galeriju  da vidi izložbu. Jednog dana došao je posetilac,koji nije znao da su na izložbi  samo kopije. Kada je ušao, odmah je počeo da posmatra prvu sliku koja je visila pored ulaza. Zatim je prešao na sledeću sliku.  Bio je  malo zbunjen kada je primetio  da  druga slikaizgleda  isto kao prva.  Odstupioje  korak unazad je da ponovo proveri prvu sliku. Tako je, krećući se napred-nazad, shvatio je da su ove dve slike u stvari iste. Zbunjen polako je počeo da se okreće oko sebe gledajući sa distance ostale slike koje su visile na zidovima. Kada je shvatio da su ustvari sve izložene slike iste, brzo je krenuo ka izlazu i napustio izložbu. - Iz „Priča o zanatlijama“

Setio sam se ove davne priče dok sam danas gledao najnoviju postavku tih istih slika, samo što su one ovog puta bile izložene naopačke. Ovog puta i ja sam bio toliko zbunjen da sam  morao da napustim izložbu. Ne zato što su sve ovo bile kopije, već zbog načina na koji su bile izložene. Pomslio sam kako bi se ceo svet morao okrenuti naopačke da bi ova postavka ponovo izgledala „normalno“. Takođe mi je postalo jasno da je „Traktata o besmislu“ dobio i treći nastavak.          

Goran Đorđević,  Beograd 05.07.2020