Pretraga

Slobodan Trajković

Estetika ruševina



Nije mi namera da ovde donosim vrednosne sudove o estetici bilo koje vrste, a posebno o estetici ruševina. Niti nameravam da analiziram današnje stanje umetnosti ili da gradim tenziju između (verbalnog) teksta i (vizuelnih) dela prikazanih na ovoj izložbi. Ali sve ovo što sam rekao ne znači da se rukovodim željom za stvaranjem celovitosti kao povoljnijeg stanja u umetnosti i društvu.



Ovde, zapravo, želim da izbegnem svaki diskurs koji „ruševine“ dovodi u vezu s negativnošću, da pokušam da definišem „svoje termine“, kao što je rekao Robert Ginzberg1 kada je govorio o ruševinama, i da izbegnem prikazivanje „ruševine“ kao neželjenog nasledstva za koje saznamo tek onda kad je već prekasno da ga se odreknemo. Više volim da prikažem ruševine na takav način da ih ne vidimo kao mesto za ostatke, kao pretekle delove nečeg što je jednom pretendovalo na stanje celovitosti. Umesto toga radije bih prikazao ruševine kao tlo bogato uspomenama i otvoreno za nove mogućnosti. Metaforički rečeno želim da uporedim ruševine sa žarom koji održava toplotu i spreman je da se rasplamsa čim neko prinese materijal koji može da stvori energiju…



Džejms Džojs je rekao da je istorija košmar iz kog pokušava da se probudi. Budno stanje svakako u sebi sadrži mogućnost singularnosti čoveka kao osobe. A to ne znači da snaga prošlosti u njenom kontinuitetu ne može da podrije bilo koje novo nastojanje da se krene u novom pravcu. Ali kako oslobađamo sopstvo i kako ono „odoleva napadima“ – kao što je rekao Adorno2 – da bismo održali identitet u njegovom prvobitnom stanju? Jesmo li dužni da sledimo prošlost? Ili pak možemo da stanemo na tlo „ruševine“ i sagledamo sve mogućnosti sopstvenog kreativnog duha…



Jasno je, dakle, da neću pokušati da procenjujem bilo koju pojavu istraživanjem načina njenog funkcionisanja – kako bismo mogli da shvatimo njenu svrhu i značenje – već da ću poći od toga da smo u svim svojim dnevnim poslovima anestezirani za sopstvenu jedinstvenost. Odveć smo zaokupljeni očuvanjem vrednosti iste one grupe koja nas sprečava da izgradimo samokontrolu i nađemo istinski smisao života. Umesto toga, bavimo se pitanjima kao blokovima vrednosti strukturisanim unutar društva poput „kutije u kutiji“. Postupajući tako, čuvamo vrednosti koje počivaju na obećanjima da smo deo nečeg mnogo većeg i pritom smećemo s uma da to veće može biti rđavo sklopljeno.



…….



Pošto se ovo tvrđenje o estetici ruševina može tumačiti na tako mnogo nivoa. Da bih počeo da istražujem njeno bogatstvo, pozvao sam šest plus jednog umetnika da mi se pridruže u stvaranju ove izložbe u galeriji O3on, u Beogradu. Svi oni su deo londonske scene savremene umetnosti, koja je vrlo raznovrsna i bogata. U delu ovih umetnika uvek postoji težnja da se dopre do istorijskih ciljeva i da se oni povežu s našom sadašnjošću kako bi se stvorile nove vizije i otkrila prava značenja naših života.



01 Sian-Kate Mooney I've Been Watching You 2012, blankets, rope and crochet horse maskŠan Muni (Sian Mooney) nosi svoj materijal oko sveta kao svoj vokabular od kojeg gradi skulpure na licu mesta. Povremeno neuhvatljiva, s neprekidnom strujom materijala raspoređenog u slojevite gomile, ona stvara legla osećanja – opipljivo telo. Njene skulpture napravljene su od nameštaja, krojačkih lutaka i životinja inkapsuliranih u razne materijale kao što je „koža“, u više slojeva koji evociraju uspomene. Na taj način ona uvodi prošlost u sadašnjost na smeo i provokativan način koji je emocionalno napojen nagoveštajem ljudskih odnosa i nagonskom prirodom seksualnosti.



02 Vanya BaloghVanja Balog (Vanya Balogh) svojom fotografijom i kratkim filmovima istražuje razne tačke nostalgije i stanje „funkcionalnosti“. On ispituje prazninu i osećaj izgubljenog identiteta. Njegov arhiv ikonografije postao je slagalica sačinjena od humora, seksa, nasilja, popularne kulture, istorije umetnosti i politike, koja neprestano prisvaja i preuređuje slike za novo kritičko sagledavanje. Kontekst postaje situacija u kojoj on sebe definiše kao stvaraoca ili sakupljača kako bi istraživao prividne istine o sopstvenom identitetu i njegovom mestu u krhkom svetu koji se neprestano menja…



03 Garry Doherty, Light of a thousand sunsGari Doherti (Garry Doherty) u svojoj multidisciplinarnoj praksi objedinjuje široku lepezu predmeta, skulpturalnih i video instalacija i „performativnih“ činova izvedenih iz sopstvene duhovne prakse. On u svom radu gradi transcendentan sadržaj razbijanjem, dekomponovanjem formi. Te „dekomponovane“ forme sada se pojavljuju kao niz nezavisnih slojeva koji ne stoje za sebe, nisu samodovoljni već služe višoj svrsi – stvaranju slike. Oni su često prisutni na takav način da menjaju medije i platforme i tako stvaraju sopstveni prostor i sopstveno vreme prepuštajući nama da od njih sklopimo sliku u svom duhu…



04 Cedric Christie Rope, 2013Sedrik Kristi (Cedric Christie) prikazuje emocionalno nabijene tragove konopaca namočenih u ugalj i grafit i zatim snažno otisnutih na papir. Asketizam tih slika podseća nas na zip paintings Barneta Njumana3, ali način na koji je izvedena linija, mehanika utiskivanja znaka u prostor (šibanjem površine konopcima) nekako menjaju „svrhu“ i dostojanstvo znaka. Vizuelni intenzitet pojedinačne linije stvara ne samo jedinstvo prostora u kojem taj znak postoji već i nagoveštaj tragedije, te nam se čini da posmatramo scenu zločina dok linija postaje ožiljak ili rana.



05 August Ogilvy_s & Martin Sexton_s work 'Broomstick & Candle' 2013Ogast Ogilvi (August Ogilvy) i Martin Sekston (Martin Sexton) svojim radom „Drška metle i sveća“ vode nas u mnogo pravaca. Domaća prisnost metle i upaljene sveće bude asocijacije na jerusalimski sindrom ili na Blagovesti – ili je možda reč o čarolijama? Vatra nas podseća na odnos između čekanja i obavljanja posla. Svetlost još gori tako da nema artefakta. Taj rad opažamo kao imanentan događaj koji se upravo zbiva, koji se još nije završio. Tu pomisao prati i jedno pitanje: na čijoj teritoriji se nalazimo dok odlučujemo šta da mislimo o tom delu?



06 Mark Woods,Rhodium-plated Silver,carved & turned Wood Resin, FabricMark Woods se predstavlja delom koje je po svojoj prirodi subverzivno. Ono zavodi posmatrača, poigrava se našim čulima i tako nas sprečava da postignemo izvesnost o onome što vidimo. Može nam se učiniti da su ti predmeti nešto poznato ali zaboravljeno… A onda nas ponesu njihova razigranost i sugestivnost, pa pomislimo da smo shvatili tajnu i značenje dela da bismo zatim videli da se „tradicionalna čula“ opiru razumevanju obrta i zaokreta ovog dela. Frojd je rekao da ga više zanima svesno kod nadrealista nego njihovo nesvesno.



07 Slobodan Trajkovic, Mlada Bosna 2013, filc, fotografije i livene kosti (1)Slobodan Trajković, u dva dela na ovoj izložbi, „Mladoj Bosni“ i „Kuhinji“, uvodi ideju vremena i istorijskih događaja XX veka fokusirajući se na političko jedinstvo Jugoslavije kao kontekst svog dela. U radu „Kuhinja“ kroz postojanje narodnih kuhinja provlači se misao o današnjem stanju društva u Srbiji. Umetnik koristi glad da bi pokazao neuspeh društvenog aparata i tu disfunkcionalnost iskazuje upotrebom praznih činija. Činije su otvorene forme koje vape za sadržajem ili masovni simboli potrebe za rešenjem i promenom.



Slobodan Trajković

Autor je multimedijalni umetnik, pisac eseja o savremenoj umetnosti i gostujući profesor – mentor za program doktorskih studija na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Na tom fakultetu predaje i predmet Multimedija.