Pretraga

Fotografska grupa "IZA EKRANA" nastala je u septembru 2015. godine, a inicijativu je pokrenulo nekoliko novinara, snimatelja, montažera i voditelja koji se bave fotografijom. Ideja je bila da se grupa širi okupljanjem svih onih kreativaca koji su spremni da, izvan svojih medijskih profesija, kreacije prikažu na grupnim izložbama. Prvi put grupa "Iza ekrana" okupila se  u galeriji ŠTAB u oktobru 2015. godine gde se predstavili svoj manifest: “traganje za izvornom fotografijom u čijem su centru obični ljudi”. Ovime je zvanično i počeo rad grupe koja je drugu izložbu pod nazivom "Običan svet" priredila u galeriji ULUS.  Već oblikovan pred nama, onaj koji stalno iznova nastaje i nestaje, "običan svet" ne prestaje da nas očarava svojom spontanošću, pa čak i onda kada pomislimo da smo već mnogo toga videli ili doživeli. Grupu čine: Petar Jončić, novinar i filmski kritičar; Milica Lapčević, novinar i vizuelni umetnik; Zoran Vujović, snimatelj i autor dokumentarnih filmova; Velja Pavlović, novinar i TV autor; Vladimir Tasevski, montažer; Gaveo Dešić, montažer i Igor Vladisavljević, montažer.

     

U srednjem veku identitet evropskog grada bila je katedrala koja se uzdizala kao najveća građevina i mesto okupljanja. Visoki tornjevi pomagali su putnicima da znaju kada se približavaju nekom naselju. To nasleđe se delimično izgubilo u dvadesetom veku, jer su neboderi, često poslovne zgrade, postali uobičajena arhitektonska kreacija. Samo u pojedinim slučajevima, kada je celo centralno gradsko jezgro nisko, izgradnja kule od čelika bilo je vraćanje u prošlost kada je postojala ideja o neophodnom simbolu novog modernog života.

    Beograd nije Pariz, pa ni čuvena Beograđanka od dvadeset i tri sprata nije Ajfelova kula. Ipak, i danas svako ko dolazi iz pravca Zagreba ili Budimpešte, i pritom prelazi preko Gazele ili Brankovog mosta, na trenutak shvati da se sličnost te dve građevine prepoznaje u ideji dominacije, moći i uzvišenosti. A upravo to su nam poručivale i katedrale. Kroz Beograđanku je prošlo hiljade i hiljade ljudi, osnivale su se firme koje su još brže propadale, radile su razne organizacije sumnjivog porekla, u tom najmističnijem objektu u Beograda još uvek plovi vazduh star 40 godina.

      Fotografi obično prave izlete i kratka putovanja u prirodu kako bi fotografisali impresije i to prikazali publici na izložbama ili putem interneta. Grupa "Iza ekrana" je napravila ekspediciju u utrobu visokog čeličnog čuda i krenula putem razotkrivanja tajne o tom prostoru. Centar istraživanja su „organi“ i delovi zgrade, a na prvom mestu ljudi za koje se govori da imaju specifičan mentalni i fizički sklop koji je nastao kao posledica prilagođavanja na neverovatne biološke uslove koje proizvode izduvni gasovi iz ventilacionih cevi-stanište brojnih životinjskih vrsta nepoznatih nauci. Beogradska legenda kaže da zato samo oni koji rade u Studiju B znaju da se zabavljaju, vesele, namćorišu, svađaju, tuku, druže i pijanče. Mnogi veliki i mali ljudi, makar kratko u svom životu tu su bili na medicinskoj terapiji, a zatim otišli u druge firme i sa sobom poneli taj autentičan neurološki duh.

    Ipak, ono što tu kulu čini najdivnijim pronalaskom je pogled. Jedino sa krova Beograđanke može da se oseti pravi vrh grad, da se vidi Sava, Dunav, Ada, mostovi, magla, Banovo Brdo, Hram, Avalski toranj, Zvezdara, Košutnjak i zalazak sunca prema Obrenovcu. Ta idila je terapija za glavu i jedan od razloga što Beograđanka još uvek može da se poredi sa svojim evropskim uzorima. Upravo to prikazuju fotografije Igora Vladisavljevića, Petra Jončića, Zoran Vujovića, Vladimira Tasevkog, Milice Lapčević, Gavra Dešića i Velje Pavlovića.

Izložba će biti otvorena do 18. aprila.