Pretraga

Izložba je realizovana u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, Savremenom galerijom Zrenjanin, Modernom galerijom "Likovni susret" iz Subotice, Kolekcijom Trajković i Vujičić kolekcijom iz Beograda. U oviru izložbe biće predstavljeni radovi tri vodeća umetnika slikarstva materije i enformela u Vojvodini Jožefa Ača, Pala Petrika i Bogdanke Poznanović. Jožef Ač, Pal Petrik i Bogdanka Poznanović predstavljaju, i to u pojedinim etapama svoga rada, vodeće jezgro enformela i slikarstva materije u Vojvodini. I u Vojvodini, kao i drugde, enformel je onaj prvi tipično posleratni izražajni jezik koji ništa bitno više ne duguje međurаtnom intimističkom, poznoekspresionističkom i poetskorealističkom nasleđu. Enformel i slikarstvo materije u Vojvodini u vreme nastanka gotovo da i ne postoji kao jedna organizovana umetnička pojava. Dokaz o tome jeste da, na primer, Ač i Poznanović, iako su živeli i radili u Novom Sadu, pripadaju različitim generacijama i umetničkim krugovima, dok Petrik od njih odvojen istovremeno deluje u Subotici. Jožef Ač

Već iz samih naziva većine Ačovih slika u duhu enformela zapaža se da on svesno zadržava izvesne tematske osobine slike: pojam "prostor" konstanta je u svim ovim nazivima, no posredi nije neko konkretno topografsko nego pre svega metaforičko i simboličko poimanje predela. Pal Petrik Petrik, takođe, polazi od utiska prirode, po tome i on je srodan konceptu „poslednjeg naturalizma". Kao na svoj inspirativni povod poziva se na doživljaj poplavljene obale reke Tise u okolini koje na ispucalom i isušenom tlu ostaju efemerni tragovi dejstva ovog prirodnog fenomena. Bogdanka Poznanović

U obimnom višemedijskom opusu Bogdanke Poznanović periodu njenog bavljenja slikarstvom enformela pripada početno i uvodno mesto. Njen enformel u retkim sačuvanim slikama malih formata u kombinovanim tehničkim postupcima, umesto na pojave prirode, pre kao da podseća na neka ranjiva i obolela, nekada sveža, potom uvenula i sasušena organska tkiva.

ENFORMEL

Pod terminom enformel u kritici i istoriji moderne umetnosti podrazumeva se prevashodno slikarski, ali i širi umetnički i kulturni fenomen_ filozofija i književnost egzistencializma, teatar apsurda koji se javlja nedugo posle Drugog svetskog rata a povezuje ih pesimistično osećanje „otuđenja" uslovljeno krajnje neizvesnom egzistencijom, pojavom Hladnog rata i velike materijalne oskudice kroz koju prolaze sve evropske zemlje u postepenom procesu posleratne obnove.

Uprkos izvesnim razlikama, koje diktiraju konteksti, za slikarstvo enformela je karakteristično direktno nanošenje konkretne pikturalne ili ne-pikturalne materije , često uz korišćenje brzog i snažnog gesta u trenutku izvođenja slikarskog čina. Prema Arganu, osnovne teme enformela jesu materija, gest, znak... Materija nije razuđena nego je naprosto ostavljena kakva jeste, bez drugog cilja osim da izrazi stanje koegzistencije. Gest ili čin je instiktivan i impulsivan, ne-projektivan... Znak je uvek i samo znak bića ili postojanja, nezavisno od svakog htenja za značenjem... Enformel je apstraktan zato što stvarnost shvaćena kao čista egzistencija a delo se ne postavlja kao umetnički predmet nego kao puki trenutak egzistencije.

Prva javna prezentacija slikarstva enformela u Srbiji, realizovana je u Likovnom salonu Tribine mladih u Novom Sadu, samostalnom izložbom Branislava Protića novembra 1959. Takođe, na Tribini mladih u Novom Sadu decembra 1962. priređena je izložba Đokonda nije ona ista, uz učešće pojedinih predstavnika beogradskog enformela i članove Mediale.

Po rečima dr Denegrija_ za razliku od beogradskog, enformel i slikarstvo materije u Vojvodini u vreme nastanka gotovo da i ne postoji kao jedna organizovana umetnička pojava, a njegovi protagonisti izolovani i bez odgovarajuće podrške kritike prepušteni su usamljeničkim ili krhkim povremenim saradničkim naporima. Dokaz o tome jeste da, na primer, Ač i Bogdanka Poznanović, koji iako su živeli i radili u Novom Sadu, pripadaju različitim generacijama i umetničkim krugovima, dok Petrik od njih odvojen istovremeno deluje u Subotici. Podatak da su Ač i Petrik posetili Bijenale u Veneciji 1958, na kojemu je upravo enformel predstavljao tada poslednju aktuelnu tendenciju, govori da su bill obavešteni o njima srodnim međunarodnim umetničkim zbivanjima, čak i pre nego što je enformel u domaćim prilikama postao poslednja umetnička "tema dana". Sa pojavom enformela učinjen je prvi „epistemološki rez" od kojega prestaje lokalna mitologizacija "zavičajnog pejsaža" i počinje primena jednog u osnovi internacionalnog shvatanja umetničkog govora .

Jožef Ač

Ukupni opus Jožefa Ača (1914-1990) ukazuje se poput mnoštva međusobno gotovo nepovezanih fragmenata, Bavio sam se drugim stvarima... Uvek sam morao da radim nešto drugo da bih preživeo, znači mogao sam da slikam samo u slobodnom vremenu, sa stalnim prekidima. Kada sam nastavio započeto, nisam uspeo da nastavim rad, sve sam počinjao iznova. Radio je kao nastavnik likovnog obrazovanja u raznim vojvođanskim mestima, novinar i likovni kritčar (u listu Magyar Szo), a znatno vreme i energiju uložio je u osnivanje, organizaciju i praktično funkcionisanje umetničkih kolonija (Sena 1952, Bačka Topola 1953, Bčej 1954, Ečka 1955). Njegova antologijska slika Plavo nebo, je uvod u niz sledećih -Talasanje u prostoru, Prostorna dinamika, 1959 a tipična metoda za ovog slikara je slikanje kao nekim golemim česljem ili nekom drugom sličnom spravom, umesto slikarskom četkom, ugrebane guste paste tamno sivih, mrkih, sirovih, robusnih poteza, što njegov enformel ili, bolje rečeno, slikarstvo materije, čini sugestivnim i ekspresivnim.

Pal Petrik

Pal Petrik (1916-1996) po završetku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu nikada nije samostalno izlagao, tek ponekad grupno na revijalnim izložbama članova ULUS-a. "Preživeo" je kao scenograf Narodnog pozorišta u Subotici između 1951-1978, za to vreme slikarstvom se bavio intenzivnije u umetničkim kolonijama. Poput Ača, ovaj drugi vojvođanski protagonista enformela i slikarstva materije takođe polazi od utiska prirode, po tome i on je srodan konceptu „poslednjeg naturalizma"… poziva se na doživljaj poplavljene obale reke Tise u okolini koje na ispucalom i isušenom tlu ostaju efemerni tragovi dejstva ovog prirodnog fenomena. Njegovo antologijsko delo je Poplava iz 1964. Zajedno sa Ačom posetio je Bijenale u Veneciji 1958.

Bogdanka Poznanović

U obimnom slikarskom, višemedijskom, aktivističkom, nastavničkom i publicističkom opusu Bogdanke Poznanović (1930) periodu njenog bavljenja slikarstvom enformela pripada početno i uvodno mesto. Za razliku od dvojice starijih vojvođanskih slikara enformela Ača i Petrika, čija se delatnost tesno vezuje uz postojanje umetničkih kolonija i otuda oni zadržavaju reference uz tematiku predela, Bogdanka Poznanović je umetnica izrazito urbanog mentaliteta, česta je putnica po evropskim umetničkim pozornicama i poznanica je mnogih međunarodnih neoavangardnih umetničkih krugova Njen enformel u retkim sačuvanim slikama malih formata u kombinovanim tehničkim postupcima (Miniatura, 1962) umesto na pojave prirode, pre kao da podseća na neka ranjiva i obolela, nekada sveža, potom uvenula i sasušena organska tkiva. Pesimističko raspoloženje provejava iz ovih neuglednih nepikturalnih i ne-estetskih površina oskudne produkcije koju umetnica proređuje i sa kojom definitivno prestaje nakon što je zadovoljila potrebu sopstvene introspektivne ispovesti.