Pretraga

Feminizam i umetnost?

Četiri talasa feminizma? Zar se to još uvek računa u talasima? Pa, izdavačka kuća Palgrejv Mekmilan ima već celu ediciju o rigidnosti takve periodizacije, koja izlazi pod nazivom „Breaking the feminist waves“... i još kada se to primeni na lokalnu i regionalnu umetnosti... koliko je autorki tu uopšte bilo svesno takvih okvira kada su delovale kroz svoju umetnost?

 

Svesne ili ne, one su svojim radom demonstrirale efekte tih talasa, i uticale da se pokrenu sledeći, iako se u stvari , gledano spolja i sa distance, dešavalo sledeće: 

1. Subjektiviranje autorki kao relevatnih aktera u svetu umetnosti

(početak 20. veka, pa sve do kraja delovanja istorijskih avangardi)

2. Okretanje ka telo kao bojnom polju - od predstave tela do tela kao medijuma

(neoavangarde, umetnost oko '68, konceptualna i procesualna umetost)

3. Preispitivanje kulturnih kodova

(prodor potkulturnih uticaja i refleksija medijske sfere u umetnosti kraja veka)

4. Direktno suprotstavljanje strukturama moći u svetu umetnosti i izvan njega

(današnje solo simboličke ili grupne mrežne akcije ka destabilizaciji sistema)

 

Ta već, u teoriji možda sasvim stereotipna shema talasa, ipak ima heurističku vrednost, ako se stvari postave ovako:

U prvom talasu one su prosto tražile prostor za sebe unutar društva i unapred definisanih kanona umetnosti, koje su upoznavale tokom studija slikarstva u Budimpešti, Beču, Minhenu i Parizu, naravno samo one koje su to mogle sebi priuštiti. U drugom, koji je koincidirao sa pojavom neoavangardi u umetnosti, okrenule su se od slike telu, i počele da insistiraju na razlikama, a ne sličnostima, te i da se konfrontiraju sa sistemom. U trećem su uronile u potkulture, a binarne osnove konflikta na kome je insistirala prethodna generacija razgrađivale su u mnoštvo međusobno nesvodivih pozicija, da bi omogućile nesmetane fluktuacije identiteta i različite načine poigravanja sa njima. Četvrti talas nosi ponovno politizaciju i konfliktnost, ogoljavajući odnose moći i sistemski podržano nasilje nad ženama.

 

A možda I ne… pričaćemo o tome, a za sada su primeri koji će biti prikazani vezani za sledeća imena:

Katarina Ivanović, Ivana Kobilca, Nasta Rojc, Marina Abramović, Sanja Iveković, Ana Nuša Dragan, Vesna Viktorija Bulajić, Breda Beban, Marina Gržinić i Aina Šmid, Vesna Tokin, Maja Bajević i Tanja Blašković.

Možda se u međuvremenu neko doda ili oduzme…  a primera će biti još više sledećeg puta kada se bude pričalo o njihovom upisivanju u kanon, i institucionalnim politikama muzeja, galerija i velikih umetničkih manifestacija…