Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Efekat pregleda

Četvrtak 5. novembar 2020. godine Muzej savremene umetnosti poziva vas na performans Mirka Nikolića, kao i na tribinu koju će umetnik organizovati u okviru projekta „Efekat pregleda”.

Fotografija Bojana Janjić


 


 


Program:  

Performans „voda je (ne)život #1: posle carstva”

16.00 časova polazak ispred Muzeja.

 

Tribina „život posle ekstrakcije prirode”

17.30 - 19.00 časova, sala „Miodrag B. Protić” Muzeja,

kao i preko Zoom-a



Maksimalan broj posetilaca je 20, uz obavezno nošenje zaštitinih maski i poštovanje svih epidemioloških mera. Prijavljivanje na info@msub.org.rs

 

Učesnici tribine:

Marija Alimpić, „Zaštitimo Jadar i Rađevinu”

Aleksandar Jovanović - Ćuta, „Odbranimo reke Stare planine”

Zvezdan Kalmar, Centar za ekologiju i održivi razvoj / Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji

Žaklina Živković „Pravo na vodu”

 

O performansu:



Svuda dokle oko seže uzdižu se i blješte proizvodi ekstraktivizma, kao i njihovi tragovi i senke. Ova političko-ekonomska hegemonija zasniva se na tvrdnji da su ta bezbrojna tela materije „neophodna za napredak čovečanstva”, da ih treba sistemski izvaditi iz njihovih prebivališta, obraditi, iskoristiti, baciti.

Za koga? Od koga? Ko odlučuje, o kome se odlučuje? U ovoj epskoj priči, šta  ko nije neophodan, šta  ko je tu za jednokratnu upotrebu?

„voda je (ne)život #1” dekonstruiše nasilne bajke, ostavlja po strani obećana bogatstva carstva ekstrakcije i okreće se ka drugim pričama.



Alternative uporno teku svuda oko tebe i mene, kroz nas, uglavnom potopljene i utihnute. Na ušću prošlosti i budućnosti, mnoštvo glasova i snaga sada seda jedno pored drugih, ustaje, svedoči, sluša i prenosi, u zajedničkom tkanju napora ka oslobođenju naših umova i tela od vradžbine iskorišćavanja “drugih” kao resursa.

 

 

O tribini:

 

„Život posle ekstrakcije prirode” okuplja lokalne organizacije i pokrete civilnog društva koji se bave spojem klimatske, društvene i ekološke pravde u Srbiji. Ovi pokreti deluju u zonama gde predatorski kapitalizam pokušava da uspostavi svoju logiku-logistiku. Kao Čuvari Voda, Vazduha i Zemlje oni kažu „ne” toj dominantnoj priči, i traže izlaz iz hegemonije kopanja, cevčenja i iskorišćavanja prirode „što-više-što-brže” zarad neograničene akumulacije resursa i njihovog pretakanja u monetarno bogatstvo.



Radi se o pokretima koji sa lokalnim zajednicama i ekosistemima grade alternative i osnažavaju već postojeće oblike zajedničkog života sa prirodom. Kako će izgledati kultura posle fosilnih goriva, posle intenzivne eksploatacije snage vode, posle masovnog iskopavanja minerala i metala? Šta je kultura i kakve manifestacije ona poprima tamo gde priroda, njene snage i tela, više nisu inferiorni predmeti na raspolaganju čovekovim potrebama, već su (iznova) prepoznati kao zajednice i subjekti sa svojim pravima, autonomijom i slobodom?



O umetniku:

 

Kroz istraživanje, umetnost, društveno organizovanje i saradnju sa različitim grupacijama, mirko nikolić radi na prefiguraciji klimatsko-društvene pravde u graničnim zonama kolonijalno-ekstraktivnog kapitalizma.


 

Datum objavljivanja: 03.11.2020.