Pretraga

EFEKAT PREGLEDA

 

Muzej savremene umetnosti, Beograd, 2.10.2020. – 20.9.2021.

 

Početak projekta: petak, 2. oktobar u 17 časova u Parku skulptura MSUB *

18 časova – Prenos performansa Regine Hoze Galindo iz grada Gvatemale * https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/

 

koordinatori i kustosi projekta: Blanka de la Tore i Zoran Erić

produkcija: Dragana Jovović

dizajn: Andrej Dolinka, Katarina Popović

 

 

Termin efekat pregleda skovao je Frenk Vajt u knjizi istovetnog naslova objavljenoj 1987. godine da bi opisao kognitivni pomak iz perspektive astronauta koji su posmatrali planetu Zemlju iz svemira. Pitanje koje se nameće jeste da li je nama potrebna tako udaljena tačka gledišta u odnosu na planetu koju nastanjujemo kao „posada svemirskog broda Zemlja” – da upotrebimo metaforu Bakminstera Fulera – kako bismo shvatili da taj „svemirski brod” polagano ostaje bez „goriva” i da je posadi potreban „kiseonik”?

 

Projekat se bavi problemom ekološke pravde, kome se može pristupiti samo analizom neraskidivih veza između klimatskih promena i drugih oblika nepravde u pogledu rodne i rasne pripadnosti, korporativnog imperijalizma, starosedelačkog suvereniteta i značaja dekolonizacije i izmeštanja čoveka iz središta sveta, radi stvaranja novog stanja svesti koje neće ugrožavati biodiverzitet planete.

 

Kustoska strategija usmerena je na istraživanje različitih formata donošenja odluka i pružanja odgovora na rizomsku zamisao ECO_LAB-ova, u okviru šest područja koja predstavljaju zasebna ali međusobno povezana potpitanja:

 

1 - ROD, RASA I KOLONIJALNI TRAG

2 - VODOTOPIJE

3 - BEZ IVICA! (PROBLEMATIKA EKOLOGIJE ZEMLJIŠTA)

4 - POUKE STAROSEDELAŠTVA

5 - NAKON ANTROPOCENA (POSTHUMANIZAM, ANIMIZAM I MNOGOSTRUKOST VRSTA ŽIVOG SVETA)

6 - POVRATAK U BUDUĆNOST (FUTUROLOGIJA I SPEKULATIVNI REALIZAM)

Svaki od ECO_LAB-ova preuzeće ulogu centra za razmatranje umetnosti i proizvodnje znanja u odnosu na potpitanja koja smo razvili iz glavne zamisli, unutar sveukupnog metodološkog pristupa postavci izložbe. Na taj način, ECO_LAB-ovi će postaviti dinamičnu i cirkularnu strukturu na osnovu transverzalnosti kao ključnog načina mišljenja, u vidu transdisciplinarnog pristupa iz raznih disciplina, poput umetnosti, humanistike i društvenih nauka.

 

SMERNICE ODRŽIVOSTI

 

Izložba će u središte pažnje postaviti umetnike i umetnička gledišta koja se prema životnoj sredini odnose s poštovanjem, nasuprot nadmenosti i oholosti (hybris) koje odlikuju naše savremeno društvo, zato što čvrsto verujemo da umetnost treba da doprinosi javnim raspravama o politici održivosti, razvijajući stvaralačke zamisli koje će i formom i sadržajem ponuditi alternativne oblike pravednog korišćenja životne sredine i saradnje radi stvaranja održivije budućnosti za sve.

 

U skladu sa tim ciljem, kao i da bi projekat odgovarao takvom pristupu, utvrđene su smernice održivosti kako bi projekat ostavio što manji karbonski trag i razvijao se na ekološki način.



Zbog izbijanja zaraze novim koronavirusom, projekat će se odvijati u dve faze. Prvi deo otvaranja izložbe Efekat pregleda počeće 2. oktobra 2020. godine u vidu instalacija u Parku skulptura Muzeja, murala, umetničkih intervencija u gradskim i vangradskim područjima, aktivitističkih projekata u saradnji s lokalnim ekološkim inicijativama i lokalnim zajednicama, radionica sa umetnicima i obrazovnim programima, kao i predavanjima (uvodno predavanje profesora Timotija Mortona) i panel diskusijama sa ograničenim brojem ljudi u Muzeju i partnerskim ustanovama ili preko Interneta, sve do otvaranja drugog dela izložbe koja će obuhvatiti radove više od 50 umetnika, u zgradi Muzeja savremene umetnosti u Beogradu od 19. juna do 20. septembra 2021. godine.

 

U prvoj fazi učestvovaće sledeći umetnici:

 

Anka Benera & Arnold Estefan, Regina Hoze Galindo, Markus Hislajtner, Kinga Kjelžinska, Tomas Kolbengtson, Elena Laveles, Tea Makipa, Meri Metingli, Ana Moreno, Branislav Nikolić, mirko nikolić, PSJM, Škart, Mariele Videler, Tanja Vujinović.

 

Svi umetnici koji učestvuju u prvoj fazi predstaviće nove radove ili će konceptualno povezati svoje projekte iz eksterijera s radovima koji će biti prikazani na izložbi u Muzeju 2021. godine. Pored njih, na izložbi će učestvovati i sledeći umetnici:

 

Ravi Agarval, Maria Tereza Alveš, Vasko Araužo, Ejmi Balkin, Luna Bengoečea, Ursula Biman, Tania Kandiani, Huanli Karion, Karolina Kaisedo, Sian Dairit, Dirk Flajšman, Nina Galić, Asunsion Molinos Gordo, Kiti Gostola, Lungisva Gkunta, Tue Grenfort, Mihaela Gril, Igor Grubić, Kristina Hermauer & Roman Keler, IC-98, Ingela Irman, „The Institute of Queer Ecology”, ISUMA, An Duk He Džordan, Tamaš Kasaš, Džujon Kim, Jakob Kirkegard, Diana Lelonek, Ernst Logar, Nemanja Milenković, Amor Munjos, Kevin Majkl Marfi, N55, Mihael Najar, Nils Norman, Fernando Palma, Marjetica Potrč, Mina Rainio & Mark Roberts, Vera Stevanović, Robertina Šebjanič & Đino Šutić, Tomas Tvejts, Adrien Ujhazi, Mari Velardi, Huan Zamora, Bo Ženg.

 

Osim toga, a i da bi se zauzela globalna perspektiva koja bi mogla da obuhvati i viziju za čitavu planetu, u projektu će učestvovati i transnacionalna mreža saradnika i partnera koji će dalje istraživati glavne teme i problem ove inicijative. Zato će u mreži učestvovati, između ostalih, više organizacija i muzeja, kao što su: Muzej umetnosti Lođ; Muzej umetnosti Pori; Atlantski centar za modernu umetnost (CAAM), Las Palmas; MUCA – Roma i Casa del Lago UNAM, Meksiko Siti; Škola staklarstva „Pilčuk”, Sijetl; ARTPORT_making waves, Frankfurt; ARTSail, Majami; Institut za istraživanja društva, rada i politike pri Univerzitetu Vistvatersranda, Johanesburg; Galerija Božidar Jakac, Kostanjevica na Krki, između ostalih. Ove i druge institucije baviće se svojom lokalnom problematikom, što će omogućiti da se u okviru projekta zamisli i drugačija, nova integralna ekološka svest.

 

Prevazilazeći dvojne odnose utopija i distopija, te tačku na kojoj se sadašnjost i budućnost stapaju u istu vremensku simboličku dimenziju, projekat može da doprinese mnoštvu mogućih scenarija, budući da sposobnost umetnosti da proizvodi nova znanja i doživljaje sveta može da uobliči promenu paradigme. Takva promena biće moguća samo zauzimanjem posthumanog gledišta iz kojeg će transdisciplinarnost, suživot svih vrsta živog sveta i postantropocentrizam prokrčiti put ka novom dobu kapitalizma posle fosilnih goriva.

 



* Molimo posetioce da se prilikom razgledanja radova u Parku skulptura Muzeja pridržavaju propisanih epidemioloških mera i drže propisanu distancu.



* Posetioci će moći da prate prenos u sali “Miodrag B. Protić” Muzeja sa maksimalnih dvadeset mesta za sedenje i uz obavezno nošenje zaštitnih maski.

 Pri ulasku u zgradu Muzeja obavezna je dezinfekciju ruku i beskontaktno merenje telesne temperature.