Pretraga

U toku dvodnevnih aktivnosti posetioci će se upoznati sa autentičnom turskom umetnošću slikanja na vodi. Ebru je tehnika dizajniranja na vodenoj površini, pomoću koje mogu da se dobiju šare slične mermeru i drugom kamenju. Razvila se u safavidskoj Persiji i osmanskoj Turskoj. U Turskoj je ova umetnost naširoko poznata pod nazivom ebru i još uvek je veoma popularna. Najstariji primerci ebru radova se nalaze u kolekciji muzeja dvorca Topkapi, koja datira iz 1539. godine, Krajem 16. veka, trgovci, diplomate i putnici koji su dolazili u Anadoliju, doneli su ovu umetnost u Evropu, gde je postala poznata kao "turska umetnost ukrašavanja papira". Ovaj dekorativni materijal se vekovima koristio za pokrivanje različitih površina. Često je upotrebljavan kao površina za kaligrafske rukopise, a posebno za spoljašnje i unutrašnje strane korica knjiga i prilikom njihovog povezivanja.

Da bi se napravio jedan klasičan ebru koriste se prirodni pigmenti razređeni vodom i izmešani sa goveđom žuči, a potreban je i jedan pravougaoni pleh i ispunjen želatinatom tečnošću, koja se tradicionalno priprema do smole jedne biljke (lat. tragacanthum). Boje se nakapaju uz pomoć četkica napravljenih od ružinog drveta i konjske dlake, na površini želatinastog rastvora u plehu. Šara koja pluta na površini vode se prenose na papir, ili u svom izvornom obliku ili nakon što je preoblikovana uz pomoć šila, igala ili češljeva.