Pretraga

Participaciju autodidakta Dušana Ninića u svetu umetnosti trebalo bi razumeti kao pokušaj promocije duhovnosti kroz formalno predstavljanje natprirodnih fenomena u vizuelnim umetnostima. Sličan princip zastupljen je u delima Rudolfa Štajnera i Karla Gustava Junga, a i na bijenalu u Veneciji 2013. godine  manifestovan je učešćem autora poput Hilme af Klint.

Njegova aktivnost provocira nas da se podsetimo linije koja se proteže od Vasilija Kandinskog i njegovog dela „O duhovnom u umetnosti“ (1912), preko Monte Verità i izložbe Haralda Zemana (1978), do izložbe Sin Jan belgijskog kustosa Jana Hoeta (2012), ali i da anticipiramo međunarodnu akademsku konferenciju Visions of Enchantment: Occultism, Spirituality & Visual Culturena Univerziteta Kembridž u martu 2014.  Od puke ilustracije natprirodnih fenomena ili ilustrovanja režima znanja koji je bio svojstven, na primer, Rudolfu Štajneru ili  Jungu, Ninić se razlikuje po tome što njegovi selfički crteži nastaju kao kombinacija aktivnosti autora kao medijuma i njegove delimične kontrole nad formom. Apstraktne kompozicije na crtežima rezultat su impresija i improvizacija koje oslikavaju predstave koje proizilaze iz podsvesti i natprirodnog. Te predstave su materijalna manifestacija duhovne kosmologije koja se sastoji iz stanja duše (portreti različitih individua), duha mesta (Rtanj, bosanske piramide, Novi Sad) i duha molitve (Gajatri mantra). Maja Ćirić (nezavisna kustoskinja)

Dušan Ninić (1956) je pisac rođen u Zaječaru. Do sada je objavio tri romana „Otkriće“ (2003), „Saznanje“ (2007) i „Spoznaja“ (2010). Njegovi radovi su interdisciplinarni, protežu se od filozofije do politike, u maniru magijskog realizma i aleksandrijskog sinkretizma. Ilustrovanu zbirku pesama „O duhu i u duhu“ objavio je 2012. godine. Poslednjih godina sve više je posvećen crtanju  spiritualnih stanja.