Pretraga

Izložba „Dušan Matić u nadrealizmu” predstavlja specifičan segment stvaralaštva Dušana Matića i njegovu ulogu u nadrealističkom pokretu. Fokusirana je na avangardna, posebno nadrealistička izdanja i na sam proces njihovog stvaranja kao specifične kolektivne forme izražavanja avangardnih umetnika. Kao jedan od glavnih aktera nadrealističkog pokreta, Dušan Matić mu je dao teorijsku osnovu u svojim tekstovima objavljenim, kako u prednadrealističkim časopisima Putevi i Svedočanstva u kojima se utire put ka nadrealizmu, tako i u nadrealističkim izdanjima u kojima objavljuje tekstove koje je pisao sa drugim nadrealistima i utemeljava ideju kolektivnog rada, specifičnu za nadrealistički pokret.

Na izložbi je, pored konačnih rezultata kolektivnog rada štampanih u nadrealističkim izdanjima, predstavljen i arhivski materijal koji nam približava proces tog rada, a koji se čuva u Legatu Marka Ristića u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. Dušan Matić se avangardi pridružuje već u časopisima Zenit i Putevi 1922. godine, odmah nakon povratka iz Pariza gde je studirao filozofiju. U uredništvu je časopisa Svedočanstava, uz Rastka Petrovića, Marka Ristića i Aleksandra Vuča. Godine 1925. u Parizu upoznaje Andre Bretona, kada će zajedno sa francuskim nadrealistima potpisati manifest Revolucija pre svega i uvek, objavljen u časopisa La Révolution surréaliste, i tada se javno deklariše kao nadrealista. Bio je potpisnik manifesta i jedan od pokretača i urednika almanaha Nemoguće–L'impossible zajedno sa Markom Ristićem, Aleksandrom Vučom, Vanetom Živadinovićem Borom, Oskarom Davičom, Milanom Dedincem i drugima. Učestvovao je u stvaranju časopisa Nadrealizam danas i ovde. Sa Oskarom Davičom i Đorđem Kostićem napisao je knjigu Položaj nadrealizma u društvenom procesu (1932). Njegova poema „Bistar lov u mutnoj vodi” (La pèche trouble dans l'eau), prethodno objavljena u almanahu Nemoguće, izašla je u časopisu Le surréalisme au service de la révolution br. 6, 1933. Zajedno sa Aleksandrom Vučom radi kolaže i asamblaže. Objavljuje kolaže u knjizi Aleksandra Vuča „Podvizi družine Pet petlića“ (1933). Nakon Bretonove smrti 1966. godine, Nova francuska revija objavila je specijalan broj posvećen nadrealizmu, u kom su svoja sećanja na Bretona objavili Dušan Matić i Marko Ristić. Matić će svoja svedočenja o Bretonu prikupiti u knjizi „André Breton oblique” (Fata Morgana, Montpellier/Paris, 1976), koja će na srpski biti prevedena 1978. (Nolit). Nešto više o srpskom nadrealizmu reći će nam tek u memoarskoj knjizi „Prošlost dugo traje” objavljenoj tri godine pred njegovu smrt 1977. Većina izložbenog materijala istražena je i predstavljena na temelju građe iz zaostavštine Legata Marka Ristića (Arhiv i Biblioteka SANU), pa je izložba ujedno i prilika da se široj javnosti ukaže na izvanredan kulturni profil i značaj jednog od najvrednijih legata dvadesetovekovne, posebno nadrealističke umetnosti na Balkanu.

Deo izloženog materijala je iz biblioteke i kolekcije Muzeja savremene umetnosti. Izložba je kao rezultat istraživačkog i edukativnog projekta Evropski kontekst srpskog nadrealizma (www.nadrealizam.rs).

Kustos izložbe je Aleksandra Mirčić, kustos Muzeja savremene umetnosti, Beograd.