Pretraga

Tema doktorskog umetničkog projekta Dragiše Marinkovića odnosi se na slikarska i skulptorska eksperimentisanja sa formama od različitog organskog materijala, kojima kreira instalacije/prostorne crteže, sa ciljem da se vizuelno predstavi kretanje, fluidni tok... Prožimanje 2-dimenzionalnog crteža i 3-dimenzionalnih skulpturskih volumena postaje umetnikova izabrana kombinovana tehnika, kojom stvara ambijentalne instalacije/prostorne crteže, čiji doživljaj u mnogome zavisi od konteksta u kome su smešteni... Iako rad sa propadljivim materijalom, u likovnom stilu enformela, podseća na trošnost i prolaznost, Dragiša Marinković telesnim radom ruku, u direktnom dodiru sa materijom i materijalom, svojim skulptorskim crtežima pokušava da udahne enrgiju novih pokreta...

Umetnički rad nenamerno sugeriše vlastitom poezijom umetnikovog sna. Tragove sebe i svoje vizije pronalazio sam u minimalizmu, nadrealizmu, performansu, fikciji, ekspresionizmu i lend-artu. Naročito u Goldsvortijevom kontaktu sa prirodom i Penonijevoj poetici drveta sa tragovima noktiju, stopa, kiše, kao i u Pistoletovoj refleksiji utkanoj u tapiseriju od dronjaka i naročito upotrebi raspadljivih materijala na način Eve Hese – simbolima prolaznosti postojanja, pa sve do Kunsa bez skrivenog značenja, a čak i Bojsa, koji povezuje umetnost i ljudsku aktivnost, verujući da je umetnost život i da je toliko moćna da umetnička praksa može promeniti životnu. Bojs unosi zrnce vere i pozitivne nade, čak i nama koji se bavimo entropijom (stanjem u kojem toplota spontano prelazi sa toplijeg na hladnije telo). Možda i moji radovi pokažu nešto više od prvobitne zamisli, nešto drugačije, toplije i svetlije.



Izdvojiću život i stvaralaštvo Magdalene Abaković, pošto i u mom postojanju, radost i mir ponekad bivaju ugroženi, slažući snažne utiske i poruke. Poljska umetnica zadržala je sliku rasturene utrobe punoglavca zanimajući se za tajnu mekog komplikovanog tkiva. Da bi ga shvatila morala ga je dotaći, stoga i ja u svojoj umetničkoj radionici ne koristim oruđa kao posrednike. Materijal oblikujem rukama, prenoseći svoju energiju i nameru u njegovu formu.



Kako sam ja radio? Nanosio sam na platna od lana i jute materijale koje sam prikupljao i pripremao. Ostatke hrane, koji su raspadljivi (hleb, peciva...), nekad sam mešao sa zemljom, nekad ne. Mleo sam lišće i od toga dobijao prah. Koristio sam pepeo dobijen sagorevanjem različitih vrsta drveta. Zavisno od drveta i načina sagorevanja, pepeo je dobijao različit kvalitet i kolorit. Eksperimentisao sam smolama, prirodnim koje sam skidao sa drveta, topio ih, kuvao i mešao sa piljevinom i pepelom. Vene, veoma naglašene na mojim instalacijama, nastale su uz pomoć topljenog stakla i prirodnog pigmenta dobijenog od metala. Korišćenjem stakla dobijena je struktura ogledala, pogodna za dočaravanje sočnosti živog venskog tkiva. Spajao sam stabljike, bambusove grančice – lagane, šupljikave, tako da tečnost protiče kroz njih. Povezivao sam ih jutinim konopcem, ušivao, lepio klasičnim tutkalom, lepkom za drvo...

 

Dakle, postupam tako što dodirujem materijale, određujem temperaturu, vlažnost, ispitujem savitljivost i otpor. Ideja mašte čini jedinstvo sa mojom iscrpljenom ličnosti i materijalom, dešava se uzajamno potčinjavanje i oslobađanje: „Stvarati – to je veliki spas od patnje i olakšavanje života. Ali da bi stvaralac nastao, za to je neophodan bol i mnogo preobražavanja“ (Niče). Opčinilo me je otkrivanje i ogoljavanje organskih osobina otpadaka koje sam koristio – mogao sam čak da pokažem osobine koje ne primećujemo zaslepljeni navikom. Zbog podeljenosti ljudske svesti na materiju, objekte i okolni svet, poželeo sam da formom i objektima, opovrgnem stare funkcije tog materijala i predstavim ga iznutra.





Dragiša Marinković

Dragiša Marinković - biografija



Obrazovanje:

Od 2013. na doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Radomira Kneževića, redovnog profesora FLU.



2011. završio diplomske (master) studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo, klasa red. prof. Anđelke Bojović.

2009. Završio osnovne studije, Fakultet likovnih umetnosti Beograd, smer slikarstvo.

2006. Srednja umetnička škola „Škola za umetničke zanate“, Šabac, smer konzervator-preparator kulturnih dobara.



Nagrade:

2014. Prva nagrada za crtež „58. oktobarski salon“, Narodni muzej, Šabac.

2012. Nagrada GALERIJA ALT, Beograd.

2011. Nagrada Igor Belohlavek, „55. oktobarski salon“, “Narodni muzej, Šabac.

2011. Nagrada ,, Perspektive 10 “ Novi Sad.

2011. Nagrada za crtež od prve do pete godine „Stevan Knežević“, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd.

2011. Nagrada „Studenica“, Srbi u dijaspori, SAD:

2009. Nagrada za crtež za prvu i drugu godinu, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd.

2009. Prva nagrada za akt, „Akt“, Galerija Kulturnog centra, Šabac.

2006. Prva nagrada za sliku i crtež, Škola za umetničke zanate, Šabac.



Stipendije:

2008/9. i 2010/11. „DOSITEJA“, Stipendija Fonda za mlade talente, Ministarstvo omladine i sporta;

2011. Nagradna stipendija „Studenica“, Srbi u dijaspori, SAD.



Radovi u javnom prostoru:

Realizovao tri murala;

Oslikao ikonostas u Crkvi Svete Trojice na Lenjikovcu, Šabac;

Oslikao ikonostas u Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog, Šabac;

Oslikao ikonostas u Crkvi Svete Trojice na Mišaru.



Izložbe:

Učestvovao na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Imao četiri samostalne izložbe u Šapcu i Beogradu



Pedagoški rad:

2012./2013. Škola primenjenih umetnosti Šabac, predavao na predmetu Crtanje i slikanje.

Od 2013. Visoka škola stukovnih studija za vaspitače u Šapcu, predaje na predmetu Metodika likovnog vaspitanja.