Pretraga

Krst  , Aleksandru Isaeviču S, grafit, pastel na papiru, 294x186 cm







Kapelica Nepobedivo sunce naziv je ovog predstavljanja Dragane Stanaćev Puača, kojim autorka pokušava da fiksira dostignutu tačku puta ka Slici, Smislu, Logosu. Traganje za Tajnom Vizantije ( tako nazvano i precizno formulisano u njenom radu u novije vreme), fokusom  koji se formira gotovo od početka autorkinog delanja, prošlo je kroz različite faze i ispoljavalo se i prikazivalo kroz pojedinačne crteže -  iskaze, predstave i posvete uvezane u čvrste tematske i idejne cikluse. Sada su predstavljeni fragmenti ciklusa Stanište crvenog ždrala (1986), American dream. Oblak (1987), Zapisi iz podzemlja (1996), Dolazak heruvima (2012), Šejkina soba (2014), Rue Cabanis (2015) i Rukopis iz pakla Varlama Šalamova (2019). U tematskoj ravni, Dragana Stanaćev polazi od najličnijih iskustava i odnosa sa intelektualnim i duhovnim uzorima i srodnicima. U delima i posvećenosti najšireg kruga duhovnih iskatelja i preteča - Borhesa, Paradžanova, Dostojevskog, Kiša, Tarkovskog, Rubljova, Florenskog, Matije Vukovića, Šalamova... ona traži zrno posvećenosti, istrajnosti, a  jasnim posvetama bez taštine ( bilo sa strane poštovanog, ili štovatelja)  trasira svoj dalji put i referira na izvor i uzor. U takvom pristupu precizno se određuje kao pripadnik hrišćanskog ikonografskog i ikonološkog obrasca. Preciznije kao sledbenika vizantijskog obrasca određuje je pristup razmatranju podvižništva i mučeništva pri kome se doprinos prikazuje bez konkretizacije torture i ispaštanja – kroz simboličke asocijacije mučeništva i sledujuće slavu i nagradu u nagoveštaju. Narativi Draganinih ciklusa  vremenom narastaju, a radi koherentnosti mora da se uvede određena vrsta dramaturgije. Ranije lično duboko iskustvo živog/življenog teatra ( Teatar Levo osamdesetih HH veka) pomaže sadašnjoj slikarki da dramski uveže proživljene fragmente u pregledan niz bez gubljenja osobenih svojstava (differentia specifica) i iskrenosti. U procesu sabiranja iskustava pri izradi doktorata, umetnica razmatrajući sklop svog opusa dolazi do arhitekture kao mogućnosti za konstruisanje i sistematizovanje intelektualno emocionalne celine. Disertacijom Arhitektura kao simbolička forma. Semiotika kule ( 2013) slikarka  je precizno formulisala odnos sa arhitekturom i njenu ulogu u svom  delu, čime otvara polje daljeg traganja u okviru realnog, okolnog – datog i stvorenog, ličnog prostora slike. Izuzetno pogodan i znakovito oblikovan prostor Izložbenog paviljona Galerije savremene umetnosti u Nišu u kome i prema kome je nastao i razvijao se projekat Kristalni dvorac za Fjodora Mihajloviča (2015) otvorio je dva kanala komunikacije unutar Draganinog rada – arhitektonsko ikonografsku organizaciju sklopa – uslovljenu i asocijativnim prostorom paviljona koji podseća na rane bazilike, i, mogućnost uspostavljanja novih likovnih i sadržajnih sklopova radova različitog vremena nastanka i trenutnih preokupacija. U celini  iskustava projekata Dolazak heruvima, Šejkina soba , Rue Cabanis i Kristalni dvorac za Fjodora Mihajloviča,  period 2012 -2015  u opusu Dragane Stanaćev Puača treba posmatrati kao tačku u kojoj se zahvaljujući kompaktnosti  prostora, narastanju različitih narativa i broju slikovnih podataka pojavila dodatna potreba za ispitivanjem sklopova i njihovih značenja. Direktno duboko iskustvo sa muzikom – ne samo kao pasioniranog slušaoca, već i odličnog posvećenog izvođača perfektnog sluha, vibrantne emocije i znakovitog glasa, uz čvrste kriterijume kvaliteta, pojavilo se kao mogući put daljeg traganja za formom, harmonijama i orkestracijom. Tako se posle sklapanja Bahove Sarabande u izvedbi zrelog Miše Majskog sa Dolaskom Heruvima u istom prostoru Galerije FLU, uz Bahove orkestarske svite orkestrira pun harmonijski sklop projekta Kapelica Nepobedivo sunce.

Stvoreni rezultat se može oceniti i potpuno odrediti jednom rečenicom: Umetnica u punoj zreloj snazi rekapitulira i sumira ne samo deo svog opusa nastao u poslednje 33 (!) godine, već kroz i uz njega sadržaj, iskustva, domete i dubine celokupnog svog bivstvovanja i  umetničkog delanja – za Umetnika Razlog, Način i Rezultat Postojanja (raison/la modalité/résultat d'être).

 Dejan Radovanović

Rođena u Beogradu 1957. godine. Diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti 1982, a magistrirala 1986.  Godine 1987. na predlog Muzeja savremene umetnosti, učestvuje u radu XXII Internationale Malerwochen, Graz, a 1988. na predlog Umetničkog saveta ULUS-a, koristi atelje u Cite Internationale des arts, Paris.  Od 1997. radi na FLU, a od 2014. u zvanju vanrednog profesora na predmetu Crtanje i Slikanje, za prve dve godine i na doktorskim studijama. Od 2018. vodi nastavu i na master studijama. Doktorirala 2013. na FLU, sa temom ''Arhitektura kao simbolička forma. Semiotika kule''. Izlagala na 17 samostalnih izložbi i na više od 100 kolektivnih izložbi, salona, bijenala, godišnjih izložbi ULUS-a, aukcijskih i dobrotvornih izložbi u zemlji i inostranstvu. Od 2013. do 2016. učestvuje u radu četiri Međunarodne konferencije o arhitekturi International Conference and Exhibition On Architecture, i izlaže u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu. Dela joj se nalaze u kolekcijama Neue Galerie, Graz i Muzeja Zepter, Beograd. Dobitnik nekoliko nagrada: Oktobarska nagrada grada Beograda 1986. kao postdiplomac; Nagrada ULUS-a za crtež 1992; i Zlatna igla, na Prolećnoj izložbi ULUS-a 2014. Bavi se crtežom. Radovi nastaju u ciklusima. Nazivi ciklusa: 1986 Stanište crvenog ždrala, 1987 American dream. Oblak, 1988 Moji slatki kavezi, 1995 Zlatni  paviljon, 1996 Zapisi iz podzemlja, 1996 Kula opasana ogledalima i senkama, 2000 Katakomba, 2003 Iz pustodolske beležnice, 2007 Grad. Ka podnebesju, 2009 O anđelu čuvaru. Stakleni perivoj, 2012 Dolazak heruvima, 2014 Šejkina soba, 2015 Rue Cabanis, 2019 Rukopis iz pakla Varlama Šalamova.