Pretraga

Dragana Kuprešanin (1982)

Diplomirani likovni umetnik – specijalista slikarstva (Fakultet likovnih umetnosti, Beograd, 2011) i diplomirani grafički dizajner (Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd, 2008), autorka alternativnog stripa. Tokom dosadašnje umetničke aktivnosti, ostvarila je više od dvadeset samostalnih i preko 200 grupnih izlaganja i učešća na festivalima u zemlјi i inostranstvu. Publikovala stripove u domaćim i stranim izdanjima. Dobitnica većeg broja nagrada iz oblasti likovne (crtež) i primenjene umetnosti (dizajn, animacija). Stipendista nekoliko državnih i privatnih fondacija. Član ULUPUDS-a (2011), ULUS-a (2012), USUS-a (2012, po pozivu), UFUS-a (2016) i UFAS-a (2017). U statusu samostalnog umetnika od 2012. godine. Student je doktorskih akademskih studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je od 2014-2016. godine u zvanju saradnik u nastavi na predmetima Crtanje i Slikanje.

kontakt: kupreshanin@yahoo.com



Serija crteža − strip Bajka o kruški i zecu (2008 − 2013)

Opus Bajka o kruški i zecu započet je 2008. godine kao eksperimentalno istraživanje odnosa vizuelnih medija i tehnika koje ih čine i pokušaj je da se ispitaju granice likovnih i primenjenih medija (crtež − ilustracija − strip), njihove strukture i karakteristika. Rad je zamšlјen kao serija crteža − kadrova, koji postavlјeni  u prostoru u strip table ili kaiševe, grade strip naraciju; zidovi galerija postaju table ili kaiš stripa, a svako novo izlaganje novi nastavak stripa.

Crteži su rađeni posebnim režimom stilizacije uglјena na natronu, sa kolažiranim i bojenim segmentima, a unutar crteža grade se jukstapozicije upotrebom kineskog pisma za tekst scenarija. Naracija prati odnos dva lika, u izmišlјenom i semantički određenom svetu (simbola), koji omogućava doživlјaj radnje. Upotreba konvencija strip jezika (filaktere, onomatopeje, kinetički znaci) daje radu i grafičku (ne samo fonetsku) vrednost, a naglašena dvodimenzionalnost kadrova omogućava posmatraču − čitaocu da svaki sloj crteža postavlјa kao novi i menja narativni tok.

Tokom godina, serija je prikazivana u strip nastavcima na samostalnim izlaganjima u Beogradu − Galerija Kolarac (2010), Galerija Freedom (2011), Mala galerija ULUPUDS-a (2012), Galerija SULUJ (2013).

REPRINT je celovito, peto samostalno izlaganje serije, prvi put predstavlјeno u okviru Aprilskih susreta 2015. godine u Srećnoj galeriji SKC-a. Postavka je obuhvatala kompletan opus od 62 crteža i dala novo i usložnjeno čitanje rada u prostoru koji pruža mogućnost da naracija dobije paralelne vremenske tokove − a da svaki segment tog prostora postane faux terrain i donese nove obrte u stripu.

Autor









Izvodi iz recenzija

Dragana Kuprešanin stvara crteže u tehnici uglјen na papiru, iscrtavajući zapravo strip storije. S obzirom da je, na našoj sceni nezavisnog stripa, već prisutna i kao strip autor, može se reći i da je strip storije transponovala u ono što mi doživlјavamo kao izložbu serije crteža.

Pričati priču u formi stripa, to znači koristiti crtež koji se nastavlјa kroz seriju crteža – ako je to što Dragana Kuprešanin radi strip, a ne znam zašto ne bi bilo, mi možemo da „pročitamo“ vizuelni materijal, koji se rasprostro na zidu. To znači, da baloni, listići i jagode na tim crtežima nešto govore. I to što govore, saopštavaju nam kroz slike koje se nadovezuju pred našim očima. Baš uzbudlјivo! Možda možemo, prateći kvadratiće, da dokučimo njihovu misteriju...

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf / strip autor



Po osećajnosti i efektu koji ostavlјaju, radovi Dragane Kuprešanin najsličniji su izgublјenom raju platinastog doba stripa s početka 20. veka – kada su zajedno stvarali Nel Brinkli, Vinzor Mekej, Lajonel Fajninger i desetine drugih čarobnika – dajući obilјe plemenite lepote, začudnosti i maštovitosti bez premca. Istovetnim i čisto umetničkim sredstvima, Dragana sada mudro vraća bezazlenost u obezlјuđeni svet.

Svaki Draganin kadar uvećan i izdvojen u istinski odsečak druge stvarnosti vuče da lično proigramo i proživimo taj njen čudni film. Ima tu nečeg od plemenite avangarde, dodatno pokazuje da težnja dizajniranja i „stripovanja“ ambijenta, pa time i naših života, postaje za nas nezadrživa. Naši prostori sve češće postaju uvećani časopisi, što će možda biti još jedna od osobenosti savremenog srpskog stripa.

Zoran Stefanović / stripski scenarista, istoričar i kritičar