Pretraga

Nikad više 

Dragana Dražović Ilić, intermedijalna umetnica, spoznaje arhetipska tkanja prirode i umetnički ih dekonstruiše i rekonstruiše, u prostoru galerije. Proleća 2020. godine, zatvorena u svom stanu, kao i većina nas, boreći se sa tom situacijom, svoju kreativnost još temeljnije je udružila sa suštinskom potrebom za slobodom… Pogled kroz prozor, jedini čist izvor ka okruženju, solidna tehnika, dugi vremenski intervali, zumiranje nekoliko stabala i panorame… Svet ptica, njihov izoštren poj ali i zloslutno graktanje, oblaci, gnezda, krošnje, šumovi... jedan par nesmetano gradi gnezdo. Umetnica nastoji da razume svaki gest, ali i da osvesti svoje trenutno stanje, međutim, ostaje zarobljena u zamci dualiteta prisustvo-odsustvo. Sva pomeranja težišta pažnje ne mogu da redukuju otuđenost. Osama i ukidanje trenutka, a ne samo kontakta, direktnog dijaloga  i kretanja, dakle, gotovo, života, otvaraju potencijal za novi pogled na njegove epizode u aktere, na sopstvene i kolektivne moći i prioritete, na sve naše kiše i sunca.



Transformacija se manifestuje izbeljivanjem prirode, slabljenjem hlorofila. Kontrast i izvesna dijaloška forma su upravo najvitalniji u samoj galeriji, jer su sinhronizovano dati faktografski i transcendirani segmenti, pozitiv i negativ.  Dijalog je simuliran i ritmiziran, kao kod naratora i gavrana u mističnoj poemi Edgara Alana Poa. Naš kontakt sa prirodom ostaje problematičan. Umetnica je zatvara u prostor galerije, i mi postajemo posmatrači nečega čemu kao da više ne pripadamo, a ako ne pripadamo prirodi, onda to znači da gubimo svoju suštinu. To više nije samo suočavanje sa postojećom pretnjom, to je ambijentalizovana nemoć savremenog čoveka - da uspostavi ravnotežu u sredini u kojoj nekvalitetno živi, ako se to još može nazvati životom. Priroda je u inverznom odnosu sa svojim prvobitnim prostorom, sa nama, otima nam se i sama... Ima li kraja ovome ili, zaista, još univerzalnije Poov Gavran izgovara: ‘’Nikad više’’, zvučno pečateći nepromenljivost sudbine?



Kovid 19 je uskomešao, pa i doveo do apsurda mnoge aspekte društvenih procesa i sfera, promenio je naš odnos prema zdravlju, kućnim biljkama, navike, dakle, naše mikrosvetove. Relacije među partnerima ili članovima porodice pretrpele su ključne promene. Dragana nam kroz razvoj osnovne ptičje zajednice progovara i o tome, o zakonomernosti prirode, posredno o dubokom poremećaju u ljudskoj vrsti, o slojevitosti i užasu egoizma, koji se ne završava jednom  epizodom zarobljenog proleća, kada smo bili u izolaciji, pod policijskim časom, sa maskama i u rukavicama. Ona nas svojim radom podstiče na razmišljanja o pitanjima pred koja ne možemo zaštićeni i nemi, već čistom dušom i svesnim umom. U svojoj punoj stvaralačkoj zrelosti, autorka nas delikatno ali i sugestivno poziva na vrednovanje svakog trenutka u životu i budnost za sopstvene uloge za koje smo predodređeni rođenjem, za istinu, pojedinačnu i globalnu, pa i požrtvovanje, a ne samo nemo posmatranje i predstavljanje.



                                                                                              LJubica Jelisavac - Katić



Septembar 2020, u Beogradu









Dragana Dražović Ilić rođena u Raškoj 1971. Srednju Umetničku školu završila je u Nišu. Diplomirala je na odseku za Dizajn tekstila, a magistrirala odseku za Zidno slikarstvo, na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Trenutno priprema odbranu doktorskog umetničkog projekta Sublimacija reminiscencije, višemedijski projekat, na Interdisciplinarnim studimjama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Pohađala je više stručnih seminara u zemlji i inostranstvu.

Samostalno je izlagala više puta. Učestvovala je na više domaćih i međunarodnih kolektivnih izložbi, sajmova i likovnih kolonija. Dobitnica je više nagrada i priznanja iz oblasti umetnosti i dizajna, među kojima su: Zlatni ključ, 40. Međunarodni  sajam nameštaja opreme i unutrašnje dekoracije, Beograd, kolekcija unikatnih tepiha U ritmu; Plaketa 46. Majske izložbe ULUPUDS-a, Beograd, U ritmu kiše, prostorna instalacija; Velika nagrada 51. Majske izložbe, Beograd, Book of dust, svetlosno-zvučna instalacija.

Osnovala je studio za dizajn i izradu unikatnih tepiha, a radila je kao modni kreator i profesor. Članica je Organizacionog odbora Raških duhovnih svečanosti, kao i Veća priznanja Stefan Prvovenčani.

Bavi se istraživanjem različitih disciplina kroz umetnost, koje koristi za stvaranje  višemedijskih dela, prostornih i audiovizuelnih instalacija.